Ахмадинежад избегао сусрет са Ататурком

Специјално за „Политику“

Истанбул, 15. августа – Ирански председник Махмуд Ахмадинежад је избегао да се данас сретне са највећим реформатором у исламском свету – Мустафом Кемалом Ататурком. Не, није то грешка, иако се шеф иранске државе није био ни родио када је најпознатији Турчин, 10. новембра 1938. године, Божјом вољом заувек склопио очи.

У дипломатији протокол понекад значи суштину. Ирански председник је унапред одбио да посети Ататурков маузолеј у Анкари, што је, иначе, за све стране државнике обавеза која се подразумева. Посета је због тога била доведена у питање. Али, следбеник ајатолаха Хомеинија ни за живу главу није хтео да се сретне са творцем модерне турске републике.

Домаћини су били на жеравици. Дипломате су пронашле спасоносну формулу: уместо у Анкари разговори су вођени у Истанбулу. Посета је, зарад тога, оквалификована као радна, а не као званична, што уистину и јесте била.

Турска је прва земља НАТО-а која је јуче и данас угостила иранског председника. Посета је била под увеличавајућим стаклом света, поготово САД и Израела који страхују од нуклеарног програма Техерана. То питање се нашло на дневном реду разговора у Истанбулу, пошто је Турска једна од ретких земаља којој верују и у Техерану и у водећим светским престоницама у којима се сада ломе копља како би се спречио Иран да се домогне атомске бомбе.

„Иран и Турска су важне земље у региону и нормално је да сарађују на највишем нивоу и око свих питања”, рекао је председник Абдулах Гул после разговора са гостом из Техерана. Он је потврдио да је било речи и о нуклеарном програму, пошто Турска, то је приметно, покушава да у том спору одигра улогу посредника, мада то званичници избегавају јавно да признају. „Ми очекујемо добру вољу свих преговарача”, неодређено је рекао он.

„Ми смо отворени за сугестије наших пријатеља”, дипломатски увијено је изјавио Ахмадинежад одговарајући на питање да ли је било речи о нуклеарном програму. Он је још једном искористио прилику да оптужи САД, а поготово Израел. „Јеврејска држава је заснована на лажима. Ако је нешто урађено Јеврејима у Европи, зашто би сада за то муслимани плаћали цех”, рекао је он.

Током посете није потписан споразум о енергетској сарадњи, иако је то било најављено. У дипломатским круговима се верује да су САД тражиле од Анкаре да не улази у мамутски посао око природног гаса у часу када Запад покушава да економски изолује режим у Ирану. По другима, до неспоразума је дошло око цена и услова за инвестирање.

Ахмадинежад је данас отпутовао у Техеран, али сенка његовог боравка ће још дуго оптерећивати односе у Турској.

„Ово је још један доказ да садашњи режим у Анкари жели да од секуларне Турске направи теократски Иран”, кажу у опозицији.

Односи две земље су годинама, све доскоро, били на сталној провери. Секуларистичка Анкара је оптуживала Иран да покушава да „извезе” исламистичку револуцију ајатолаха Хомеинија у Турску. Али, када је на власт дошла Партија правде и развоја 2002. године, премијер Тајип Ердоган и председник Гул су одмах направили заокрет. Противници садашње владе то објашњавају њиховом идеолошком блискошћу са Техераном. Многи не могу да им опросте што нису отказали посету, када је Ахмадинежад одбио да обиђе Ататурков маузолеј.

„Ви (новинари) треба да се усредсредите на суштину, а не на ситне детаље. Иран је важна земља у свету, посебно у тренутку када се води дискусија о његовом (спорном) нуклеарном програму”, министар спољних послова Али Бабаџан покушава да научи памети медије, који већ данима распредају о понашању госта из Техерана.

Нешто слично је својевремено покушао да уради и Алија Изетбеговић, када је као председник Председништва БиХ, почетком деведесетих година, посетио Анкару. Али, за разлику од госта из Ирана, он се, ипак, није усудио да иде до краја, пошто су тада на власти били секуларисти. После мучног натезања Алија је, тешка срца, на крају, пристао да посети Ататурков маузолеј – али је одбио да било шта упише у књигу утисака, што се иначе од државника очекује.

Војислав Лалић