Ahmadinežad izbegao susret sa Ataturkom

Specijalno za „Politiku“

Istanbul, 15. avgusta – Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad je izbegao da se danas sretne sa najvećim reformatorom u islamskom svetu – Mustafom Kemalom Ataturkom. Ne, nije to greška, iako se šef iranske države nije bio ni rodio kada je najpoznatiji Turčin, 10. novembra 1938. godine, Božjom voljom zauvek sklopio oči.

U diplomatiji protokol ponekad znači suštinu. Iranski predsednik je unapred odbio da poseti Ataturkov mauzolej u Ankari, što je, inače, za sve strane državnike obaveza koja se podrazumeva. Poseta je zbog toga bila dovedena u pitanje. Ali, sledbenik ajatolaha Homeinija ni za živu glavu nije hteo da se sretne sa tvorcem moderne turske republike.

Domaćini su bili na žeravici. Diplomate su pronašle spasonosnu formulu: umesto u Ankari razgovori su vođeni u Istanbulu. Poseta je, zarad toga, okvalifikovana kao radna, a ne kao zvanična, što uistinu i jeste bila.

Turska je prva zemlja NATO-a koja je juče i danas ugostila iranskog predsednika. Poseta je bila pod uveličavajućim staklom sveta, pogotovo SAD i Izraela koji strahuju od nuklearnog programa Teherana. To pitanje se našlo na dnevnom redu razgovora u Istanbulu, pošto je Turska jedna od retkih zemalja kojoj veruju i u Teheranu i u vodećim svetskim prestonicama u kojima se sada lome koplja kako bi se sprečio Iran da se domogne atomske bombe.

„Iran i Turska su važne zemlje u regionu i normalno je da sarađuju na najvišem nivou i oko svih pitanja”, rekao je predsednik Abdulah Gul posle razgovora sa gostom iz Teherana. On je potvrdio da je bilo reči i o nuklearnom programu, pošto Turska, to je primetno, pokušava da u tom sporu odigra ulogu posrednika, mada to zvaničnici izbegavaju javno da priznaju. „Mi očekujemo dobru volju svih pregovarača”, neodređeno je rekao on.

„Mi smo otvoreni za sugestije naših prijatelja”, diplomatski uvijeno je izjavio Ahmadinežad odgovarajući na pitanje da li je bilo reči o nuklearnom programu. On je još jednom iskoristio priliku da optuži SAD, a pogotovo Izrael. „Jevrejska država je zasnovana na lažima. Ako je nešto urađeno Jevrejima u Evropi, zašto bi sada za to muslimani plaćali ceh”, rekao je on.

Tokom posete nije potpisan sporazum o energetskoj saradnji, iako je to bilo najavljeno. U diplomatskim krugovima se veruje da su SAD tražile od Ankare da ne ulazi u mamutski posao oko prirodnog gasa u času kada Zapad pokušava da ekonomski izoluje režim u Iranu. Po drugima, do nesporazuma je došlo oko cena i uslova za investiranje.

Ahmadinežad je danas otputovao u Teheran, ali senka njegovog boravka će još dugo opterećivati odnose u Turskoj.

„Ovo je još jedan dokaz da sadašnji režim u Ankari želi da od sekularne Turske napravi teokratski Iran”, kažu u opoziciji.

Odnosi dve zemlje su godinama, sve doskoro, bili na stalnoj proveri. Sekularistička Ankara je optuživala Iran da pokušava da „izveze” islamističku revoluciju ajatolaha Homeinija u Tursku. Ali, kada je na vlast došla Partija pravde i razvoja 2002. godine, premijer Tajip Erdogan i predsednik Gul su odmah napravili zaokret. Protivnici sadašnje vlade to objašnjavaju njihovom ideološkom bliskošću sa Teheranom. Mnogi ne mogu da im oproste što nisu otkazali posetu, kada je Ahmadinežad odbio da obiđe Ataturkov mauzolej.

„Vi (novinari) treba da se usredsredite na suštinu, a ne na sitne detalje. Iran je važna zemlja u svetu, posebno u trenutku kada se vodi diskusija o njegovom (spornom) nuklearnom programu”, ministar spoljnih poslova Ali Babadžan pokušava da nauči pameti medije, koji već danima raspredaju o ponašanju gosta iz Teherana.

Nešto slično je svojevremeno pokušao da uradi i Alija Izetbegović, kada je kao predsednik Predsedništva BiH, početkom devedesetih godina, posetio Ankaru. Ali, za razliku od gosta iz Irana, on se, ipak, nije usudio da ide do kraja, pošto su tada na vlasti bili sekularisti. Posle mučnog natezanja Alija je, teška srca, na kraju, pristao da poseti Ataturkov mauzolej – ali je odbio da bilo šta upiše u knjigu utisaka, što se inače od državnika očekuje.

Vojislav Lalić