Кипар прижељкује више српских туриста

Од нашег специјалног извештача

Никозија –Тешко је наићи на путоказ, обавештење, мени у ресторану или таблу на улазу у музеј и археолошко налазиште на Кипру а да натписи нису написани и на руском језику. Домаћини су се прилагодили руским туристима, али руских туриста готово да није било ове године. Због дешавања у Украјини, Европска унија је забранила летове из Русије, што је руске држављане омело да посете острво на које су масовно долазили пре рата.

Туристички радници и Министарство туризма поново се прилагођавају новој реалности, која налаже да се мора пронаћи замена за руске туристе. Кипрани су заинтересовани да привуку и далеко већи број посетилаца из Србије, што није неоствариво ако се зна да постоји директна авионска линија између Београда и Ларнаке. И пре рампе за руске туристе, Кипар се због епидемије вируса корона суочио с проблемом у туризму, који чину петину економије. После две тешке године, ствари се враћају на старо. Туристи поново долазе на острво, само не руски туристи. Кипар се отвара за друга тржишта. Као што Европа истиче да не жели да више зависи од руског гаса, и Кипрани кажу да не желе да зависе од руских туриста.

Панделис Јоанидис из Министарства туризма објашњава да је оно мало руских туриста који су дошли на Кипар ове године углавном стизало преко аеродрома у Србији и Јерменији (летови из Русије у Србију се регуларно одвијају). Према његовим речима, Кипрани још нису остварили резултате из 2019, кад је забележен рекордан број туриста, али се шире на нова тржишта.

„До овог тренутка ове године имали смо три милиона туриста, док смо 2019. имали четири милиона туриста. Ми смо још 2019, дакле пре свих ових догађаја, написали нову стратегију за туризам, која је подразумевала ширење на нова тржишта”, подвлачи Јоанидис.

С обзиром на оно што је уследило – епидемију и рат – стратегија се показала визионарском.

„Пре рата, на Кипру је годишње летовало 800.000 Руса. Они су нам били друга највећа група гостију после Британаца, који су били и остали најбројнији. Ове године имамо и пуно Израелаца и становника централне и северне Европе. Први пут су успостављени директни летови са Француском”, објашњава Јоанидис.

Јоргос Минас, који је у Министарству туризма задужен за развој тржишта, најављује да ће следеће године бити више директних летова између Србије и Кипра.

„Епидемију и рат у Украјини видимо као прилику да развијамо туризам и привучемо нове госте, на пример из Србије, Швајцарске, Чешке и других земаља. Руси готово да нису долазили ове године. Ми и не желимо да будемо зависни од руских туриста”, објашњава Минас.

Према његовим речима, много људи из иностранства инвестира на Кипру, а велики број странаца овде студира или проводи пензионерске дане. Како се за време и после пандемије прешло на рад од куће јер више није важно одакле радите, бројни странци су изабрали да раде с Кипра, уживајући у овдашњем сунцу током скоро целе године.

Руси преовладавају међу странцима који живе на Кипру, посебно у Лимасолу. У овом граду можете куповати и добити готово све услуге на руском, а у овом граду излази и лист на руском језику „Вестник Кипра”. Странци који су долазили на Кипар као велики инвеститори неуобичајено брзо су добијали држављанство, што је познато као пракса додељивања такозваних златних пасоша. Због критика Европске уније, стало се с праксом „златних пасоша”, али странци који улажу велики новац на острву и даље могу рачунати на трајно пребивалиште.

Татјана Ковтун је 43-годишња Украјинка која у Кијеву има маркетиншку агенцију и ланац поликлиника, али је пре три године дошла на Кипар. Инвестирала је у хотел у летовалишту Протарас и стекла право на боравак на Кипру.

„Дошла сам зато што сам видела пословну прилику, а не ради папира. Могла сам да добијем право на боравак било где у Европској унији за далеко мање пара, али хтела сам да овде отворим хотел и покренем бизнис. Овде видим пословну прилику јер Кипар има 360 сунчаних дана годишње и бистру воду као да сте на Малдивима, само што је много јефтиније него да сте на Малдивима”, истиче Татјана Ковтун, која се овде преселила са супругом и троје деце.

Њена десна рука је Рускиња Елена Татарникова, која је пре седам година дошла на Кипар и удата је за Кипранина.

„И већина наших гостију су досад били Руси, али морали смо да се преоријентишемо на све туристе. Међу запосленима имамо и Украјинце, Бугаре, Кипране, а међу гостима Израелце, Французе, Пољаке, Немце”, истиче Елена Татарникова.

Кипар се нада да епидемија и рат нису само изазови већ и прилика да се привуку нови туристи и да се још брже развије туризам. Кипранима је једном већ пошло за руком да крајње неповољну ситуацију искористе за унапређивање туристичке понуде. Кад је турска војска окупирала север острва, Република Кипар је остала без области Фамагуста, у којој је туризам једино развијан. То је нагнало Кипране да почну да развијају туризам и у другим областима па су тек после тога странци почели да упознају Лимасол, Пафос, Аја Напу или Протарас.