Светски дан штедње ипак доноси повећање камата

Светски дан штедње је 31. октобра, међутим већина банака на ову тему ћути упркос очекивањима штедиша да ће коначно видети већу вајду од својих улога. Камате на кредите расту па је ваљда дошао ред и да се повећа „интерес” на чување новца. Оглашавање банака је спорадично и само неке од њих имају тим поводом специјализоване понуде. Истини за вољу, са већим каматама него ранијих година што показује да оне полако подижу камате на депозите. „Плафон” камате која сада може да се добије у случају положених евра је 3,5 одсто и то за период орочења од три године. На 5.000 евра орочених на 36 месеци, после одбитка пореза од 15 одсто, штедиша добија 446 евра. Има и цака. Понуда банке с овом каматом важи само за нове клијенте. Поређења ради, пре годину и по дана на исти рок штедиша је могао да добије камату тек нешто већу од један одсто.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да се банке још прерачунавају, а камате опрезно подижу јер нису изложене притиску да то учине. Последњих година наштампано је много новца тако да с изворима финансирања, и то по ниским каматама, не оскудевају.

„Подизање камата на штедњу је неминовност. Банке могу то да одложе и да купују време. Подсећања ради, када је избила светска криза 2008. знало се годину дана раније да ће да пукне хипотекарно тржиште, а банке су то толико одлагале”, напомиње Грубишић.

Из Народне банке Србије (НБС) наводе да актуелно заоштравање монетарних услова које спроводе и Европска централна банка, али и они, као и последичан раст каматних стопа на све финансијске производе, па и на штедњу, свакако доприноси већој атрактивности штедње и њеном расту.

„Посматрано од априла 2022. године, када је НБС започела повећање референтне каматне стопе, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у динарима повећана је за 1,7 процентних поена на 3,45 одсто у септембру. Каматне стопе на штедњу у еврима су ниже и у септембру су просечно износиле 1,71 одсто. И у њиховом случају види се повећање за 0,82 процентна поена у истом периоду, на шта је утицало повећање основне каматне стопе Европске централне банке”, указују из централне банке.

Према подацима за 30. септембар ове године, укупна штедња становништва износи 14,3 милијарди евра. Највећи део штедње односи се на девизну која је крајем септембра била 13,5 милијарди евра, док динарска износи 88,2 милијарде динара. Штедња има континуиран раст, наводе, чак и у актуелном периоду наглашене неизвесности и геополитичких тензија, што је резултат остварене и очуване стабилности финансијског система и показатељ очуваног поверења у одржање ове стабилности од стране надлежних институција наше земље.

Када је реч о валутној структури, највећи део девизне штедње чини она у еврима чије учешће према подацима за крај септембра износи 89 одсто (12 милијарди евра). Штедња у америчким доларима је 5,6 процената укупне девизне штедње (749,8 милиона америчких долара), штедња у швајцарским францима 4,3 одсто (556,3 милиона франака), док штедња у осталим валутама чини око 1,1 одсто укупне девизне штедње (141,5 милиона евра, прерачунато у евре). Највећи раст у овој години бележе штедња у еврима која је повећана за 526,4 милиона евра и штедња у америчким доларима која је повећана за 155,6 милиона долара.

Иако Народна банка на даје савете у вези са тим у којој валути треба штедети они редовно израђују анализе у вези са исплативошћу штедње у динарима и у еврима за претходни период. Најновија редовна полугодишња анализа о исплативости динарске и штедње у еврима за период од јуна 2012. до јуна 2022. године, која је објављена у августу 2022. потврдила је да је, као и до сада, исплативије штедети у домаћој валути, без обзира на временски оквир штедње, односно како у дугом, тако и у кратком року. Већој профитабилности штедње у домаћој валути допринели су постигнута и очувана макроекономска стабилност дужи низ година (релативно стабилан курс динара, висок ниво девизних резерви), релативно више каматне стопе на штедњу у динарима у односу на штедњу у еврима и повољнији порески третман штедње у домаћој валути (камата на динарску се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15 одсто) и адекватне и правовремено донете мере монетарне и фискалне политике, које су помогле да се очува макроекономска стабилност у условима кризе.