Svetski dan štednje ipak donosi povećanje kamata

Svetski dan štednje je 31. oktobra, međutim većina banaka na ovu temu ćuti uprkos očekivanjima štediša da će konačno videti veću vajdu od svojih uloga. Kamate na kredite rastu pa je valjda došao red i da se poveća „interes” na čuvanje novca. Oglašavanje banaka je sporadično i samo neke od njih imaju tim povodom specijalizovane ponude. Istini za volju, sa većim kamatama nego ranijih godina što pokazuje da one polako podižu kamate na depozite. „Plafon” kamate koja sada može da se dobije u slučaju položenih evra je 3,5 odsto i to za period oročenja od tri godine. Na 5.000 evra oročenih na 36 meseci, posle odbitka poreza od 15 odsto, štediša dobija 446 evra. Ima i caka. Ponuda banke s ovom kamatom važi samo za nove klijente. Poređenja radi, pre godinu i po dana na isti rok štediša je mogao da dobije kamatu tek nešto veću od jedan odsto.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da se banke još preračunavaju, a kamate oprezno podižu jer nisu izložene pritisku da to učine. Poslednjih godina naštampano je mnogo novca tako da s izvorima finansiranja, i to po niskim kamatama, ne oskudevaju.

„Podizanje kamata na štednju je neminovnost. Banke mogu to da odlože i da kupuju vreme. Podsećanja radi, kada je izbila svetska kriza 2008. znalo se godinu dana ranije da će da pukne hipotekarno tržište, a banke su to toliko odlagale”, napominje Grubišić.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova koje sprovode i Evropska centralna banka, ali i oni, kao i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, svakako doprinosi većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu.

„Posmatrano od aprila 2022. godine, kada je NBS započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima povećana je za 1,7 procentnih poena na 3,45 odsto u septembru. Kamatne stope na štednju u evrima su niže i u septembru su prosečno iznosile 1,71 odsto. I u njihovom slučaju vidi se povećanje za 0,82 procentna poena u istom periodu, na šta je uticalo povećanje osnovne kamatne stope Evropske centralne banke”, ukazuju iz centralne banke.

Prema podacima za 30. septembar ove godine, ukupna štednja stanovništva iznosi 14,3 milijardi evra. Najveći deo štednje odnosi se na deviznu koja je krajem septembra bila 13,5 milijardi evra, dok dinarska iznosi 88,2 milijarde dinara. Štednja ima kontinuiran rast, navode, čak i u aktuelnom periodu naglašene neizvesnosti i geopolitičkih tenzija, što je rezultat ostvarene i očuvane stabilnosti finansijskog sistema i pokazatelj očuvanog poverenja u održanje ove stabilnosti od strane nadležnih institucija naše zemlje.

Kada je reč o valutnoj strukturi, najveći deo devizne štednje čini ona u evrima čije učešće prema podacima za kraj septembra iznosi 89 odsto (12 milijardi evra). Štednja u američkim dolarima je 5,6 procenata ukupne devizne štednje (749,8 miliona američkih dolara), štednja u švajcarskim francima 4,3 odsto (556,3 miliona franaka), dok štednja u ostalim valutama čini oko 1,1 odsto ukupne devizne štednje (141,5 miliona evra, preračunato u evre). Najveći rast u ovoj godini beleže štednja u evrima koja je povećana za 526,4 miliona evra i štednja u američkim dolarima koja je povećana za 155,6 miliona dolara.

Iako Narodna banka na daje savete u vezi sa tim u kojoj valuti treba štedeti oni redovno izrađuju analize u vezi sa isplativošću štednje u dinarima i u evrima za prethodni period. Najnovija redovna polugodišnja analiza o isplativosti dinarske i štednje u evrima za period od juna 2012. do juna 2022. godine, koja je objavljena u avgustu 2022. potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na vremenski okvir štednje, odnosno kako u dugom, tako i u kratkom roku. Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina (relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi), relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto) i adekvatne i pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima krize.