Vest o vakcini protiv anksioznosti zapalila društvene mreže

Svaka treća osoba u Srbiji može se smatrati psihički ugroženom, pokazuju rezultati istraživanja „Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške”, koje je realizovala Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN). Podaci istraživanja ukazuju da svaki sedmi sugrađanin živi sa depresijom, oko sedam odsto ima simptome anksioznosti, dok je 1,6 odsto stanovništva u visokom riziku od suicida. Dodatno, oko tri procenta naših sugrađana izveštava da su makar jednom u životu bili hospitalizovani zbog psihičkih tegoba, a svaka dvanaesta osoba je u nekom trenutku života dobila dijagnozu mentalnog poremećaja.

I rezultati velikog istraživačkog projekta pod nazivom „Cov2Soul.RS”, koji su sproveli stručnjaci Instituta za mentalno zdravlje i Instituta za socijalnu medicinu, kao i stručnjaci Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, svedoče da je broj depresivnih osoba u Srbiji udvostručen u drugoj godini pandemije virusa korona, kada se stanje poredi sa 2013. godinom.

Na globalnom nivou, anksioznost je jedan od najčešćih psihičkih problema na svetu. Anksiozni poremećaji pogađaju oko 4,4 odsto svetske populacije, a od ove boljke pati više od 350 miliona ljudi – devojke i žene češće nego dečaci i muškarci, a simptomi često počinju u detinjstvu ili adolescenciji. Nažalost, podaci takođe govore da manje od trećine osoba na svetu koje imaju potrebu za lečenjem anksioznosti tu pomoć zaista i dobije.

To su samo neki od razloga zbog kojih je vest da se „vakcina protiv anksioznosti” nalazi u pretkliničkoj fazi istraživanja poput požara „zapalila” društvene mreže. Ali naučnici upozoravaju da uz tu vest ide i veoma važno objašnjenje. Prvo i najvažnije – nije reč o vakcini, već o molekulu. Molekul koji se zove PA-915 i koji je laička javnost nazvala vakcinom.

„Tehnički, to nije vakcina. Vakcine deluju kroz imuni sistem, a PA-915 deluje na sistem odgovora mozga na stres. To je specijalno dizajniran molekul koji su razvili istraživači u Japanu, a koji je do sada testiran samo na miševima. Reč „vakcina” počela je da kruži u javnosti, jer su istraživači nedovoljno precizno opisali njene potencijalno dugotrajne efekte nakon jedne doze, na društvenim mrežama čulo se „vakcina”, videla se bočica, a onda je priča postala viralna. Međutim, razlika je ozbiljna i suštinska. Vakcine su važni „alati” javnog zdravlja, nastale decenijskim istraživanjem na ljudima, dok je PA-915 još uvek neuronauka u ranoj fazi. Mešanje vakcine i molekula oblikuje očekivanja javnosti na problematične načine. Kada ljudi veruju da je lek odmah iza ugla, ponekad prestaju da traže pomoć zasnovanu na dokazima, koja je već danas dostupna u obliku terapije i lekova”, navode autori portala „Milenijum post”.

Oni, međutim, konstatuju da reakcija javnosti ipak govori nešto važno, a to je da anksioznost i depresija pogađaju stotine miliona ljudi širom sveta, da postojeći tretmani mogu biti spori, skupi, nepristupačni ili dugotrajni, zbog čega su ljudi jedva dočekali brzo rešenje u vidu vakcine. Podsećanja radi, anksioznost je „slobodno lebdeći strah” prožet strepnjom od onoga što dolazi – bilo da je u pitanju ispit na fakultetu, javni nastup, razgovor za posao, bilo vožnja avionom. Funkcija anksioznosti jeste da nas mobiliše, poveća fokus naše pažnje i pripremi nas na „bori se ili beži” akciju. Tada dolazi do fizičkih promena koje telu obezbeđuju energiju i snagu za suočavanje sa pretnjom – povećava se dotok krvi u srce i mišiće, a pluća „pune” kiseonikom. Postojeći anksiolitici uglavnom deluju neurofarmakološki, odnosno menjaju transmisiju nervnih impulsa, kako bi se smanjili simptomi anksioznosti. Nasuprot tome, hipotetička vakcina ciljala bi imunobiološku podlogu kod jednog broja pacijenata, a njeno delovanje bilo bi vezano za preventivnu intervenciju. Drugim rečima – stvorila bi se otpornost na efekte koje anksioznost ima na organizam.

Tri stuba efikasnog tretmana

Iako u psihijatriji nema magičnih rešenja, praksa je pokazala da integrativni pristup daje rezultate u lečenju anksioznosti, pa se efikasan tretman oslanja na tri glavna stuba – psihoterapiju, farmakoterapiju i regulisanje nervnog sistema kroz stil života. Postoji nekoliko psihoterapija koje su se pokazale kao efikasne u borbi sa anksioznošću, a „prva među jednakima” je kognitivno-bihevioralna terapija, koja je fokusirana na promenu obrazaca ponašanja i u kojoj učimo kako da prekinemo krug u kojem anksiozna misao automatski pokreće fizičke simptome, kao što su lupanje srca ili plitko disanje. Druga je terapija prihvatanjem i posvećenošću, koja nas uči kako da prihvatimo neprijatne emocije kao prolazna stanja i nastavimo da delujemo u skladu sa svojim vrednostima, a treća je tzv. terapija izlaganjem, čija je suština postepeno i bezbedno suočavanje sa situacijama koje izazivaju anksioznost, čime se osoba „desenzitizuje” i shvata da nema stvarne opasnosti.