Шакира на Афродитином острву

Од нашег специјалног извештача

Пафос – Дионис, Нарцис, Пирам и Тизба, чија је трагична љубав надахнула Вилијема Шекспира да напише „Ромеа и Јулију”, Аријадна, уз чију је помоћ Тезеј пронашао излаз из лавиринта...

Ређају се приче на мозаицима у остацима куће из римског периода у Археолошком парку „Пафос” у граду Пафос на западу Кипра.

Као Аријаднино клупко, целим Кипром протежу се приче, митови и легенде, које домаћини радо деле с гостима. Од Пафоса на југозападу до Националног парка „Каво греко” на истоку, Кипрани причају занимљивости о свом острву, као што је и она да је Национални парк „Каво греко” најисточнија тачка Европске уније. Кипрани верују да је у морској пени на њиховом острву рођена и богиња Афродита, па је у туристичку понуду уврштена и плажа која важи за Афродитино „место рођења”. Шакира није Кипранка, али има кућу на Кипру, и то у насељу са најлуксузнијим вилама у Пеји на западу земље.

Кипар је треће највеће острво у Средоземљу. Има милион становника, укључујући 200.000 странаца. Предност Кипра у односу на друге европске медитеранске дестинације је што су и у ово доба године дневне температуре више од 30 степени, па сезона и даље траје. Од мирног мора Аја Напе и Протараса до таласа у Лимасолу на југу и Пафосу на западу, протежу се луксузни хотели, али домаћини поручују да је Кипар више од туристичких места на обали. Препоручују и села, планине, манастире и цркве. Десет овдашњих цркава је због непроцењивих фресака и на листи Унеско-а. На планини Тродос посетиоце дочекују пешачке и скијашке стазе, а ове крајеве је посећивао и египатски краљ Фарук, који се коцкао у казинима у највишем селу на Кипру.

У туристичку понуду уврштена је посета плантажи нара, домаћинству у којем се прави традиционални кипарски сир халуми, као и фарми магараца.

„Магарци су вековима били од непроцењиве користи Кипранима. Ова животиња је преносила терет, служила у производњи маслина. Свака кућа је некад имала три или четири магарца, али се то променило. Отворио сам фарму магараца да бих сачувао сећање на ове животиње. Магареће млеко је здраво јер нема масноћа, а помаже и у одржавању младоликог изгледа”, објашњава власник узгајивачнице „Пиерис Георгијадис”.

Према његовим речима, фарму је посетио и Новак Ђоковић.

Међу селима која привлаче пажњу странаца је и Вуни, где с поносом истичу да имају 170 становника, 45 соба за издавање и пет таверни. Туристи посећују и планинско село Лефкару, познато по венецијанском везу. Кипранке су научиле да везу од Венецијанки које су проводиле лета у овом селу. Прича се да је Леонардо да Винчи 1481. посетио Лефкару и купио овдашњи вез, као и да је столњак из Лефкаре насликао на слици „Тајна вечера”, која се чува у Милану. Мештанке су поклониле још један столњак катедрали у Милану 1986. Продавац у једној од радњи у селу показује туристима на човека на фотографији кипарске делегације у Милану 1986. и каже: „Овај овде сам ја”.

Од чувених људи, чија је судбина повезана с Кипром помиње се и библијски Лазар, кога је Исус „оживео”, а који је после чудотворног оживљавања дошао на ово острво, где је умро „други и последњи пут”.

Кипар је постао богато острво захваљујући бакру, „нафти” старог доба. Познат је и по рогачу, чији је сируп замена за шећер. Како је семе рогача једнаке величине, користило се за мерење злата па реч карат, јединица за мерење злата, вуче корен од грчке речи за семе рогача.

Грци су основали градове и хеленизовали Кипар. Овуда су пролазили крсташи, енглески краљ Ричард Лавље Срце се овде венчао, владали су Венецијанци, Французи и Отомани, и на крају Британци, који су остали до 1960, мада и сад овде имају војне базе. Иако је стекао независност, Кипар није оставио проблеме иза себе. Након што је грчка хунта оркестрирала државни удар против првог кипарског председника, архиепископа Макарија, турска војска је 1974. упала и окупирала северни део острва. Кипарски Турци су уз помоћ турске војске заузели 40 одсто територије, па је Кипар и даље подељено острво. Северни Кипар не признаје ниједна држава изузев Турске. Тампон зону контролишу Уједињене нације, а зелена линија раздвајања протеже се и кроз главни град Никозију. У Никозији се налази једини прелаз преко којег се с јужне на северну страну и обратно може пешке. Рампа насред пешачке зоне интригира туристе. Да би прешли с једне на другу страну показују пасош, мада су остали не само у истом граду, већ и у истој улици.

Иако није најпосећенији град на острву јер не излази на море, Никозија покушава да привуче више туриста. Овдашња туристичка организације је поносна на то што је нови трг пројектовала Заха Хадид, која је до смрти 2016. важила за једног од најпознатијих архитеката на свету. У музеју који сведочи о историји града, па и о владавини Британаца, изложен је и портрет недавно преминуле енглеске краљице Елизабете.

Због дуге сушне сезоне, Кипар нема довољно воде, али се острвљани шале на свој рачун: „Штеди воду, пиј вино”. Овде се вино производило још пре 5.000 година, а данас је производња жива у 14 села на острву. Постоји прича и о томе: Антонио је поклонио Кипар Клеоптари јер га је кипарско вино подсећало на њене усне.