Руски одговор

Специјално за „Политику”
Москва, 15. августа – „Постављање нових снага ПРО у Европи има за циљ Руску Федерацију. И тренутак који је за то изабран, одговарајући је. Зато бајке о задржавању неких држава-отпадника, уз помоћ тих средстава, више не важе” – рекао је данас руски председник Медведев на конференцији за новинаре у Сочију, после разговора са председником немачке владе Ангелом Меркел. Коментаришући јучерашње потписивање споразума између САД и Пољске о постављању америчког противракетног штита у Пољској, Медведев је додао: „Све то је забрињавајуће, али није драматично. Ми ћемо наставити да радимо на том проблему. Спремни смо да наставимо разговор о тим питањима са свим учесницима”.

Споразум између САД и Пољске предвиђа да до 2012. године на територији Пољске буде размештен амерички гарнизон у коме ће бити 110 људи, а једна батерија ракета „патриот” могла би се појавити у Европи већ до краја ове године. Споразум ступа на снагу кад га ратификује Сејм (пољски парламент).

„Пољска ће, уколико на њеној територији буду постављени елементи америчке противракетне одбране (ПРО), постати објекат противудара” – изјавио је данас генерал-пуковник Анатолиј Ноговицин, заменик начелника Оружаних снага РФ.

„САД бране противракетном одбраном своју државу, а не Пољску. А Пољска постављајући елементе ПРО, поставља себе под удар. Такви циљеви се, по приоритету, уништавају први” – истакао је Ноговицин.

Прогнозе пољских експерата да ће догађаји у Јужној Осетији убрзати закључивање споразума о постављењу америчког ракетног штита у Европи, показале су се као тачне. Проблем који је у последње време блокирао преговоре – цена од 20 милијарди долара које је Пољска тражила у замену за своју сагласност, док је Америка нудила хиљаду пута мање, скинут је са дневног реда. Одлучило је тржиште, оно што је јуче било прескупо, у новонасталој геополитичкој ситуацији, за САД је постало сасвим прихватљиво. Тако ће Пољска добити новац и модернизовати своју армију по цену да постане мета руских ракета.

Споразум, који је синоћ потписан, предвиђа да до 2012. године на територији Пољске буде размештен амерички гарнизон у коме ће бити 110 људи и једна батерија ракета „патриот”.

Потписивање споразума, о коме се преговара од 2005, било је само питање дана. Иако је у бројним дипломатским контактима Москва покушавала да стави до знања Америци и Европи да ће такав потез бити веома опасан, а у неколико наврата и нудила варијанте осигурања безбедности Европе и сарадњу са Америком на својим војним базама, већ дуго је јасно да ће се разговори завршити управо овако како су се завршили. „Ми ћемо морати да на то реагујемо адекватно. Наши амерички и европски партнери су упозорени”.

Изненађење, евентуално, може да представља само тренутак у коме је споразум потписан, а њега је, очигледно, диктирала ситуација у Јужној Осетији.

Руско министарство иностраних послова сматра да је убрзано окончање преговора између САД и Пољске доказ да је систем усмерен против Русије.

Неименовани извор из руског МИП-а изјавио је „Интерфаксу” да се „по садржају споразума и по брзини у условима у којима је потписан, може закључити да је све то још један доказ да у суштини пројекат нема никакве везе са иранском ракетном претњом, већ је уперен против Русије”.

Да је тако, сматра и Константин Косачов, председник Комитета за међународне односе Државне думе Русије:

„Основни циљ постављања елемената америчке ПРО у Пољској и радара у Чешкој, намерно или случајно, постаје стратешки атомски потенцијал Русије”.

Иако је Стејт департмент и данас поновио да је „систем ПРО предвиђен за заштиту од ракетних претњи из региона Блиског истока”, Дмитриј Рогозин, стални представник Русије у НАТО-у, тврди:

„Чињеница да је споразум потписан у периоду кризе односа између Русије и САД, искомпликованих ситуацијом у Грузији, говори о томе да тај систем неће бити усмерен против Ирана, већ против Русије”.

Договор Пољака и Американаца повод је за нову дискусију о томе шта ће бити „асиметрични одговор” Русије који је у више наврата најављивао Кремљ. Први корак би, према речима Вјачеслава Попова, члана Савета федерације, бившег команданта Северне флоте РФ могао бити прегруписавање Оружаних снага Русије . „Другачије не може бити, јер ми морамо да предузмемо мере за осигурање своје безбедности, а нарастање војног потенцијала око руских граница је највећа опасност за безбедност Русије” – рекао је сенатор.

Војни стручњаци као једно од места одакле се може одговорити Америци виде Белорусију. Недавно је Леонид Малцев, министар одбране Белорусије, изјавио да „Русија и Белорусија имају огроман потенцијал за развој односа у војној сфери” и да је те планове лако реализовати у оквиру савезне државе.

Русија може да постави своје противракетне комплексе и у Калињинградској области, на својој најзападнијој тачки. Иако су свесни да би то изазвало у најмању руку велико незадовољство у Естонији, Летонији и Литванији, неки експерти сматрају управо то најбољом варијантом.

Као што је „Политика” већ писала, медији су ових дана спекулисали и о идеји да се Америци одговори постављањем базе на Куби. Иако је та идеја дошла из Министарства одбране, „из незваничних извора” – званично о њој нико није говорио.

У сваком случају на руски одговор се неће дуго чекати. Он ће највероватније бити објављен пре заседања пољског Сејма.