Упутићемо демарш УН због Еулекса

Са амбасадором Руске Федерације у Београду Александром Конузином разговарали смо у петак после његове посете председнику и премијеру Србије Борису Тадићу и Мирку Цветковићу. Амбасадор је потврдио да су разговарали о гасно-нафтном споразуму, али је био штур у одговору на питање да ли су се о нечему договорили. „Јако ми је драго што имамо блиске приступе како да решимо тај проблем”, рекао је руски амбасадор за „Политику“.
Шта у гасно-нафтном аранжману Руску Федерацију највише забрињава: што је још једном одложена парламентарна ратификација, што је министар Млађан Динкић на челу радне групе на ту тему или намера владе да се преиспита цена НИС?
Највише руководство Србије и представници основних политичких партија уверавају нас да је ратификација билатералног Споразума о сарадњи у области нафте и гаса за њих један од приоритета. По том питању се створила и апсолутна већина у парламенту. Један од првих корака нове Владе Србије била је предаја овог документа на разматрање у Скупштину. Полазим од тога да што бржа ратификација овог документа одговара интересима обеју стране. Пре свега Србије, зато што реализација пројеката из Споразума треба да одигра велику улогу у јачању економске и социјалне стабилности.
Нажалост, чињеница је да разматрање овог питања поново померено, овог пута за јесен. Нас ово не може да не забрињава, зато што је неопходно почети практичну реализацију планираног. Губљење времена је недозвољени луксуз у овако великим пројектима.
Судећи према полемици која се у српским медијима води између заговорника и противника гасно-нафтног споразума, ви и они као да не говорите о истој ствари. Наиме, озбиљни политичари у Београду тврде да у делу владе постоји план да се Русија избаци из посла са НИС-ом.
Ја се нисам сретао са онима који су принципијелни противници тог споразума. Више је у питању начин како да се реализује тај споразум. Са српске стране су изношена мишљења која, нажалост, не делимо у потпуности. Ми полазимо од тога да су ти споразуми били доста добро припремљени и добили су пуну подршку највиших руководилаца обеју страна.
Доживљавате ли као провокацију што је у периоду између потписивања гасно-нафтног споразума и његове скупштинске ратификације дошло до продаје дела имовине НИС-а (део имовине Хајата)?
Овим питањем треба да се позабаве правници. У складу са одговарајућим билатералним документима под имовином НИС-а се подразумева оно што је он поседовао 31. децембра 2007. године. Тако да ће своју процену овог догађаја дати правни стручњаци.
Да ли Русија у овом тренутку разматра могућност да од реализације гасно-нафтног споразума са Србијом не буде ништа?
Понављам, полазимо од тога да су наши српски партнери заинтересовани да се Споразум примени у пуном обиму и што пре. У то нас стално уверавају. То одговара, пре свега, интересима саме Србије, њене економије, порасту благостања њених грађана.
Мислите ли да би ратификацијом Споразума у Скупштини био завршен посао?
Полазим од тога.
Како процењујете шансе Србије пред Генералном скупштином УН?
Шансе у сваком послу су увек у директној пропорцији са уложеним напорима. Колико видимо, наши српски партнери најактивније раде великим бројем других држава. Да поновим, ми ову иницијативу подржавамо.
Да ли мислите да је боља стратегија тражење мишљења Суда у Хагу или подношење тужби против држава које су признале Косово?
Такве ствари, као што је стратегија, унутрашња су ствар саме државе. Не мислим да би с моје стране било коректно да коментаришем одлуке руководства земље у којој радим.
Постоје спекулације да Русија страхује од тога да српске власти не уђу у процес прећутног признавања независности Косова (разговори о Еулексу) и да је то разлог што руска помоћ у Србији по том питању није још енергичнија?
Више пута смо говорили да се међународно присуство на Косову заснивана на одлуци СБ УН, што је регулисано Резолуцијом 1244. Дакле, било која промена њиховог мандата или формата, као и размештање мисије ЕУ у покрајини, мора да се одвија уз одобрење СБ УН и уз сагласност страна – учесница. Београд је одбацио мисију Еулекс зато што је она створена ради реализације фамозног Ахтисаријевог плана, који је одбацио и СБ. Тиме ћемо се руководити и даље. То не искључује друге непровокативне форме учешћа ЕУ у помоћи решавању косовског питања. Наравно, у складу са споменутом резолуцијом.
Ипак, реконфигурација Унмика је започела без одлуке СБ, а у Бриселу је планирано да кроз тај процес на Косово уђе Еулекс.
Ми то знамо и то је незаконито. Русија намерава да упути демарш Секретаријату УН и од њега затражити објашњење на седници Савета безбедности.
Како Београд може да избегне да у разговорима, које представници УН зову „техничким”, не отвори врата мисији ЕУ која ће заменити 70 одсто особља Унмика?
Да инсистира на неприхватању незаконитих корака, без обзира на то ко их предузима: ЕУ или секретаријат УН. Русија ће вам пружити најенергичнију помоћ.
Како Ви, као дипломата, оцењујете притиске појединих амбасадора упућене Србији а односе се на обустављање захтева за процену легалности независности Косова?
Заправо, као дипломата ја ћу се уздржати од коментарисања изјава својих колега.
Колико сте задовољни сарадњом с новом проевропском владом, којим аспектима сте задовољни, а којима не?
Рано је давати било какве процене. Не треба заборавити да је од тренутка формирања нове владе Србије прошло мало више од месец дана. Осим тога, лето је време одмора, тако да увек долази до одређеног затишја у делатности било којих владиних органа. Међутим, с новим кабинетом већ смо разматрали програм заједничког рада и очекује нас много посла.
Нисте одговорили чиме сте незадовољни. Шта Вам причињава највеће проблеме?
У односима између Русије и Србије сада се стекао велики потенцијал могућности за даљу сарадњу, али од обе стране зависи колико ће бити искоришћен. Сматрам да неки пројекти напредују много спорије него што би могли. Али додатне напоре би могле да предузму и српска и руска страна.
Шта би Русија могла да предузме?
Ја ћу са своје стране максимално допринети да руска страна што енергичније испуни постигнуте договоре. 
Како руска амбасада оцењује сарадњу са овом владом у односу на претходну?
С претходном Владом Србије ми смо активно сарађивали и успели да потпишемо важне стратешке споразуме. Сигуран сам да ћемо и с новим кабинетом министара наставити са овом плодотворном праксом.
Да ли Русија и даље признаје територијалну целовитост Грузије и шта значи најава из Споразума да ће се разматрати питања будућег статуса Јужне Осетије и Абхазије?
На ово су дали исцрпан одговор председник Дмитриј Медведев и министар Лавров. Било је дато и разјашњење у вези с променом у тексту ове шесте тачке принципа решавања конфликта, која не мења његову суштину. Ми смо током преговора с Николом Саркозијем нагласили да је својим злочиначким корацима Михаил Сакашвили нанео колосалну, можда чак и непоправљиву штету територијалном интегритету своје земље, и да ћемо у даљим акцијама пружања помоћи обнављању Јужне Осетије, и уопште у односима са Цхинвалијем и Сухумијем, полазити од садашње објективне реалности. Ово питање одавно је требало размотрити, на то смо више пута упозоравали. Наши предлози су занемаривани, али сада сам живот диктира такву неопходност. Након зверства грузијске војске народ Јужне Осетије не може да верује обећањима садашњег руководства Тбилисија. Уз пут, не верујемо ни ми.
Да ли би прихватање ових отцепљених регија у састав Русије значило признање независности Косова?
Знате, ми смо више пута упозоравали наше партнере да Косово ствара преседан. Нису хтели да нам верују. Убеђивали су да је то „уникатан” случај. Међутим, последњи крвави догађаји, нажалост, доказали су да смо у праву. Не искључује се да ће косовски преседан одјекнути и у другим регионима света.
-----------------------------------------------------------
Наше пријатељство не треба да се тиче САД и ЕУ
Поједини аналитичари процењују да ће после рата у Јужној Осетији Брисел и Вашингтон с мање толеранције гледати на добре односе Београда и Москве. Да ли Србија може очекивати већи притисак у погледу Косова?
Не видим ту везе. У основи односа Москве и Београда је вишевековно пријатељство, етничка, религијска, културна и многе друге блискости. И то је ствар искључиво наше две земље. Да ли то толеришу Вашингтон и Брисел или не – не треба да нас интересује. Али ако се ви плашите да ће вам САД и ЕУ забранити да одржавате пријатељство с нама, користећи притисак поводом Косова (иако сама таква формулација звучи бесмислено), онда је на вама да одлучите о томе какав став да заузмете.
Србија се прибојава да би у том контексту, а нарочито после најаве високог америчког функционера Данијела Фрида о потреби интегрисања северног Косова, први амерички одговор могао да уследи у том правцу.
Ако мислите на интегрисање северног дела покрајине у „независно” Косово, у таквом својству њега признаје само нешто више од 40 земаља. Већина држава данас полази од тога да је та територија – део Србије.