Пет до осам премијера по сезони

Богата традиција нас обавезује. Прошлу сезону смо обојили класиком. Ове сезоне ћемо се више посветити комедији, каже за „Политику” Владимир Василић, директор Шабачког позоришта, које и у актуелној сезони наставља богату традицију театарског живота у Шапцу. Василић је дипломирао глуму на Академији уметности у Новом Саду 2004. године, у класи професора Боре Драшковића.

У граду на обали Саве, у срцу Мачванског округа, где је прва представа одиграна 1840. године, Шабачко позориште премијерно прикаже од пет до осам нових продукција и одигра око 200 представа у току једне позоришне сезоне.

– Планови за даље нису ништа мање амбициозни. Развој дечје сцене ће нам свакако бити у фокусу и надаље. Договарамо и неколико нових вечерњих представа са идејом отворености репертоара ка различитим изразима у погледу жанра и стила: од класике, продукције нових драмских дела савремених позоришних писаца до афирмације младих стваралаца. Док спремамо нове и играмо представе са сталног репертоара, полако се припремамо и за седми по реду фестивал „Позоришно пролеће” – наглашава Владимир  Василић и додаје:

– Што се репертоарског искорака тиче, мислим да смо са представом „Карактери” редитељке Мие Кнежевић, чијом премијером смо недавно отворили позоришну сезону, направили велики помак у продукцијском смислу. Уједно смо премијерно извели и представу за децу „Времеплов” по тексту Анете Томашевић, у режији Ивана Томашевића. Сматрам да Шабачко позориште као једино позориште у граду треба да креира репертоар за публику најразличитијих профила, где ће свако моћи да добије по нешто. Оно где видим прилику да ми кроз позориште утичемо на друштво, јесте да настојимо да наша публика „то нешто” препозна кроз нашу тежњу да као појединци, радећи у заједници, успешно мењамо најпре себе.

До краја године Шабачко позориште планира да премијерно изведе још три представе. У току су пробе представе за децу „Принцеза Лабуд” у режији Жељка Милошевића, чија премијера се о очекује половином новембра.

– Такође у новембру почињемо са радом на новој вечерњој представи „Будите на стендбају” у режији Слађане Килибарде, редитељке из Загреба. Годину ћемо завршити новогодишњом представом за децу. До краја године имамо и неколико гостовања. Награђивана, прошлогодишња представа „Трпеле” током новембра ће се представити београдској и новосадској  публици, „Црвенкапа и драги вук” селектована је за Фестивал „Мали Јоаким”, а представа „Виолина, даире и пегла” гостоваће у Кули – каже Василић.

На питање какав је спој глуме и руковођења позориштем, одговара да је руковођење позориштем менаџерски посао и да ту највише жели да се ствари одвијају како су испланирали, а да количина изненађења буде минимална.

– У протекле две године имали смо и много поправки и реновирања. Обновили смо сценску технику, обогатили реквизите, заменили декоратерске цугове, направили нову билетарницу, реновирали глумачке гардеробе и гардеробу за публику и санирали неколико вишегодишњих проблема са канализацијом и прокишњавањем наше старе зграде. Ово је један мали део „директоровања” који никако не личи на глумачки позив. Ипак, на инсистирање редитеља Стевана Бодроже, прошле године нашао сам времена да заиграм „управника бање” у представи „Кад се ми мртви пробудимо”. Тај управник бање ни по чему није сличан овом управнику позоришта, али је за мене био велика глумачка посластица и мали менаџерски предах – прича Василић.

Као глумац, наводи, увек навија за позориште и уметност и верује да добро разуме положај и потребе запослених у култури:

– Колектив Шабачког позоришта је деценијама уназад показивао да једно мање позориште из унутрашњости има сва неопходна знања, таленат и професионализам да стане раме уз раме са највећим позориштима у нашој земљи. Мој и наш задатак је да унапређујемо тај статус и наставимо да „стварамо” ову традицију дугу 180 година.

Лична карта Шабачког позоришта

– Шабачко позориште се налази у строгом центру Шапца, у згради Занатског дома, која је саграђена 1933. године и која је заштићена као непокретно јавно добро и споменик културе. У овој згради, Шабачко позориште има три сцене: велику сцену „Љубиша Јовановић”, малу сцену „Др Бранивој Ђорђевић”, као и камерну сцену „Јелица Војиновић”, све назване по шабачким великанима позоришне уметности. Такође, у оквиру позоришта ради и Галерија „Владислав Лалицки”, а располаже и пространим фоајеом погодним за трибине и друге програме и позоришним клубом – подсећа Василић уз напомену:

– Од 1906. године, Шабачко позориште има стални, професионални ансамбл и радионице за израду декора и костима. Прекидало је свој рад током ратова, да би било поново основано одмах по завршетку Другог светског рата.  Уметници који су значајно утицали на рад Шабачког позоришта су: Јуриј Ракитин, Теја Тадић, Александар Огњановић, Мира Ступица, Анка Мајценовић, Бранислав Дрда Ђорђевић, Блаженка Каталинић, Божа Матић, Михајло Николић Зеленко, Александар Радовановић, Рејхан Демирџић, Борис Ковач, Ружица Тодић, Добрила и Милутин Џимић, Ђорђе Вукотић, Сима Крстовић, Ђорђе Јелисић, Бранко Миленковић, Томанија Ђуричко, Радоје Гојкић, Цане Фирауновић, Јелица Војиновић и многи други.