Повратак отписаног Луле на чело Бразила

Луиз Инасио Лула да Силва (77) трећи пут долази на чело Бразила, након што је у недељу на изборима победио председника Жаира Болсонара (67), па Бразил улази у ред пет највећих латиноамеричких економија у којима је на власти левица.

Један од најомиљенијих и најуспешнијих левичара у оквиру некадашњег „ружичастог” или левичарског таласа у Латинској Америци вратио се на власт захваљујући „тесној” победи у другом кругу над десничаром и Трамповим обожаватељем Болсонаром. Лула је освојио 50,9, а Болсонаро 49,1 одсто гласова. Био је то најтешњи резултат у историји земље и први пут да је било који бразилски председник изгубио у трци за други мандат.

Свестан да је земља поларизована, Лула је истакао да ће ујединити грађане после „токсичне” кампање.

„Бићу председник 215 милиона Бразилаца, а не само онима који су гласали за мене. Не постоје два Бразила. Ово је једна земља, један народ, једна нација. Није ни у чијем интересу да будемо подељени и у сталном рату”, обећао је изабрани председник.

Болсонаро се није обратио грађанима после пораза. Један од највећих страхова на изборима био је да десничарски шеф државе неће признати резултате и да ће то испровоцирати насиље и још дубље поделе међу грађанима. Иако је изгубио, Болсонаро се показао јачим него што су му предсказивале анкете, које су Лули предвиђале тријумф у првом кругу.

Према оцени „Вашингтон поста”, ситуација у Бразилу подсећа на постизборну атмосферу у САД. Не само да постоји јаз између Лулиних и Болсонарових присталица, већ се још актуелни бразилски лидер у кампањи жалио на регуларност избора, као што је у Америци чинио Трамп кад је изгубио од Џозефа Бајдена. Због тога се страховало од бразилског 6. јануара. Као и Трамп, и Болсонаро би после силаска с власти првог дана следеће године могао да се суочи с тужбама, само што би се у случају бразилског председника судски спорови могли водити због дешавања током епидемије вируса корона. Болсонаро је позивао Бразилце да престану да „кукају” и да се врате на посао, поручујући да је вирус корона само „мали грип”, док је за вакцине против ковида 19 упозоравао да изазивају сиду.

Лула је први бразилски председник из редова радничке класе. Као младић од 19 година изгубио је прст на радном месту. Касније је постао синдикални вођа, предводио је радничке штрајкове и управљао Радничком партијом. Постао је председник почетком новог миленијума, кад су и у другим земљама Латинске Америке кормило преузимали левичари и жене, због чега је овај период познат као левичарски или ружичасти талас. Лулина епоха, од почетка 2003. до краја 2010, памти се по великом економском расту и социјалним програмима уз помоћ којих су се милиони људи избавили из сиромаштва. Милиони Бразилаца први пут нису били гладни или су послали децу на факултет. Лулу је подржавало око 90 одсто Бразилаца, па је и тадашњи амерички председник Барак Обама изјавио да је Лула „најпопуларнији политичар на Земљи”. Лула је промовисао и БРИКС, неформалну организацију Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке.

После два узастопна мандата напустио је власт, али су тада почели проблеми за његову странку и најужи круг људи око њега. Сумњичени су за куповину гласова, корупцију, мито и прање новца. И сам Лула је осуђен и провео је затвору 580 дана. Због тога се и није кандидовао на изборима 2018. Осуђујућа пресуда против њега укинута је прошле године и то је отворило врата трећем мандату.

Болсонаро је изазивао снажна негативна осећања у делу јавности. Највише су му се замерали мизогинија, хомофобија, величање војне диктатуре, понашање током епидемије короне и претерано крчење шума Амазоније. Многи сматрају да је одговоран за „екоцид” у Амазонији и смрт 700.000 Бразилаца преминулих од ковида 19.

Бразил од јануара улази у круг пет најразвијенијих економија континента у којима владају левичари. У том клубу су још Аргентина, Чиле, Колумбија и Мексико, подсећа шпански лист „Паис”. Осим у највећим економијама, левичари су победили десницу и у Хондурасу и Перуу. Одраније су левичари на власти у Венецуели и на Куби. Ипак, Бразил је највећа економија Латинске Америке и због тога левица у Бразилији има посебну тежину. Увелико се говори о новој левичарској плими у Латинској Америци. Левичарски лидери из региона били су први који су честитали Лули, што је урадио и амерички председник Џозеф Бајден.

Лула је највише гласова однео међу женама, мањинама и Бразилцима с нижим примањима. Према оцени западних медија, он неће прерасподељивати богатство у толикој мери да би морао да се превише задужи и угрози финансијску стабилност.

Изабрани бразилски председник је обећао да ће учврстити демократију, успорити експлоатацију Амазоније, повећати порезе за најбогатије и успоставити социјалну правду. Неће му бити лако с десничарском опозицијом, која је после последњих избора остала јака, а Болсонарова странка и даље има највише посланичких места у Конгресу.