Расистички бубњеви

Појава пет обичних (без рукава) сивих мајица на рафовима једне продавнице у кварту Белвил, на источној страни Париза, покренула је, ових дана, праву лавину протеста због садржаја речи исписаних на њиховим предњим странама.

Духови су се узбудили, како преносе медији, због утиснутог слогана „Јеврејима се забрањује улазак у парк” штампаним на два страна језика – пољском и немачком.

Чим је откривено где се и по којој цени (18 евра или 27 долара свака) продају инкриминисане мајице са недвосмисленим расистичким порукама одмах је, кажу упућени, у акцију ступио Француски национални биро за контролу антисемитизма, организација која, иначе, будно прати сваки такав инцидент који се догоди у овој земљи. (У Француској је, иначе, највећа јеврејска заједница ван Израела и броји око пола милиона Јевреја.).

Случај је пријављен полицији, којој је, потом, продавачица из радње смештене у 19. париској четврти, признала да није имала појма шта натписи значе, јер те речи и „не разуме”.

Убрзо, потом, огласило се и француско Тужилаштво саопштењем да покреће истрагу ко то, покушава, да оживи авет прошлости подсећањем на онај исти страшни погрдни слоган који су користили нацисти на почетку рата (1940. године) у пољском градићу Лођ. Уз исти поклич тада, а за оне који не знају за то време, треба рећи да су нацисти близу 200.000 Јевреја одвели у концентрационе логоре из којих се нико жив није више вратио.

И док се чека на резултат потраге после које ће се јасно знати о коме је, заправо, реч (да ли је у питању заиста неки острашћени антисемиста или напросто обични предузимљиви муватор који не бира начине како да што пре прода своју робу) километрима далеко, у малом израелском насељу Јафи, појавили су се први звуци расистичких бубњева.

 Незадовољни понашањем арапских комшија група јеврејских породица одлучила је да се сасвим дистанцира од њих, тако што се више неће мешати са њима у време када они долазе да се освеже у градском базену. Како је замишљено, тако је и одмах спроведено у дело, те је, како наводи домаћи дневник „Ју нет” непријатним суседима, менаџмент базена, послао распоред ко ће и када моћи одвојено да се брчка у води таком ових ужарених летњих месеци. Чистокрвним Јеврејима, како стоји у одлуци, базен ће бити на располагању сваке друге недеље, а Арапима, осталим данима.

„Зар то није фер”, упитао је крајње сталожено један неименовани члан јеврејске заједнице из Јафе за разлику од Камала Агбара, из „супротног табора”, који је, за исти лист изјавио да „ забрана уласка Арапа са својим породицама на тај базен само зато што комшија (Јеврејин) сматра да су сви они лоши, није ништа друго до чист расизам”.

Нико од јеврејских званичника, као ни из државног врха у Тел Авиву, још се, овим поводом, није огласио као ни о најновијим памфлетима које су чланови религиозног покрета „Тиша Бав”, током ове недеље, разделили у једном делу Јерусалима.

Сликом и поруком да ће, када за то дође прави час, са Брда храма нестати џамија Ал Акса, један од драгуља муслиманских верника, следбеници, за ширу јавност, мало познате групе, имали су, за почетак намеру, да ставе прст у око свим исламистима. Јер „најудаљенија џамија” (место са кога је пророк Мухамед на крилатом коњу одлетео у небо, пошто је превалио далеко пут од Меке до Јерусалима како то стоји у причи „Ноћно путовање” из Курана) за муслимане је светиња над светињама и разлог за прву „интифаду” (побуну) када је бивши израелски премијер Аријел Шарон, упркос опоменама, крочио са булументом телохранитеља у предворје Ал Аксе.

 „Бавовци” осим што прете да ће терен око Брда храма бити „очишћен” (од кога и када не каже се) истовремено најављују да ће на месту старе џамије (коју треба избрисати са свих слика) бити саграђен трећи храм, за којим, кажу, жуди сваки прави Јеврејин. (Први је био, по Библији Соломонов док је Други, од кога је остао само Западни зид, био Херодотов.)

Мајице, са почетка приче о расистичким бубњевима, појавиле су се, кажу неки, после учесталих туча и бучних чарки у том делу Париза између групе младих Јевреја и младића црне пути, исте доби, чије корене вуку са севера Африке.

У Јафи, Јевреји и Арапи , колико је познато, живе одвајкада несложни. Зазирући непрекидно једни од других, судећи по неким сличним инцидентима, као да стално траже неки повод да науде оном другом припаднику туђег народа.

У Јерусалиму, где царују три вере подједнако (јудаизам, хришћанство и ислам), међутим, евидентно је да је расних инцидената мање од верских. Да ли и мање опасних, питање је.