Загађивачима се превише гледа кроз прсте

Проблеми исти, исте и препоруке – укратко ово је закључак панела „Еколошка криза у Србији и извештај Европске комисије о напретку: речено и прећутано”, који су јуче организовали Центар за одрживи развој Србије и Центар за екологију и одрживи развој. Иако је у овом документу закључено да је постигнут ограничен напредак, борци за заштиту животне средину сматрају да се за годину дана од отварања кластера 4 није ни макло.

– Нисмо добили много похвала, реторика у извештају је прилично дипломатска. Главна замерка је питање шта је са Фондом за заштиту средине, односно шта је са средствима које треба да се троше искључиво на заштиту животне средине. Такође, у извештају је примећено да је Србија повећала национални буџет за заштиту животне средине. Међутим, не знамо како су се те паре трошиле и и даље имамо проблем са транспарентношћу. Нисмо тако лоши у погледу законодавства колико смо лоши у његовом спровођењу – навела је Наташа Ђерег из Центра за екологију и као једну од болних тачака ове области истакла Агенцију за заштиту животне средине. Једна од главних замерки на рачун ове установе је неблаговремено објављивање извештаја о стању у животној средини. Тако резултати о квалитету ваздуха за 2021. годину до данас нису објављени иако је рок био пре осам месеци. – Иако је при полицији основана јединица задужена за еколошки криминал, немамо много података о њеном раду. Такође, број инспекција је повећан, али је смањен број одлука и казни. Рекла бих да загађивачима превише гледамо кроз прсте – додала је Ђерег.

Када је реч о стању у области вода, Жаклина Живановић из удружења „Право на воду” нагласила је да се Закон о процени утицаја на животну средину не примењује потпуно, па није ретка појава да градња почиње пре него што се уради неопходна студија.

– Пречишћавање отпадних вода порасло је за два одсто. За решење овог проблема држава је за пројекат „Чиста Србија” одвојила четири милијарде евра, а комуналну мрежу градиће кинеска фирма ЦРБЦ. Држава је потписала овај уговор на нетранспарентан начин, без учешћа јавности и без тендера – казала је Живановићева.

Климатолог и метеоролог проф. др Владимир Ђурђевић истакао је да се многи велики пројекти и даље граде без узимања у обзир чињенице да су све већи ризици од поплава, суша… Учесници панела истакли су и да је Европска комисија у извештају прећутала еколошке протесте, контроверзну приватизацију Института за водопривреду „Јарослав Черни”, нејасне критеријуме према којима се улажу средства у еколошке пројекте…