Федерација постала Србија

У јавним иступима политичари у последње време бившу зграду СИВ 1 на Новом Београду све чешће називају – палата Србије. Одмах је уследило и питање да ли је палата федерације преименована. Генерални секретаријат Владе Србије објашњава да се ова зграда никада званично није ни звала палата федерације, већ је тај израз био колоквијалан. Из тога произилази закључак, како су нам рекли у владиној канцеларији за медије, да је и назив палата Србије такође колоквијалан и да ће се, зависно од намене која још није одређена, можда тако звати и убудуће. Иначе, једини званичан назив је зграда у Михајла Пупина број 2. Слично је и са палатом "Албанија" у центру Београда – и тај назив такође је незваничан.

Здање на Новом Београду после распада државне заједнице скоро је празно, пошто је у њему смештена само администрација националног савета за сарaдњу с Хашким трибуналом. Зато се увелико спекулише и о промени намене ове зграде, говорило се да ће се ту уселити део Министарства одбране, односно Председништво Србије, да ће једно крило припасти Министарству унутрашњих послова, чак је било и предлога да прерасте у клинички центар за Нови Београд, али има и доста заговорника који верују да палати федерације, односно Србије не треба мењати намену. Дакле, да остане здање намењено државном протоколу и пријему страних званичника.

До постојања државне заједнице палата федерације била је седиште Савета министара и кабинета председника Маровића и три министарства државне заједнице, Суда СЦГ, разних служби и завода бивше савезне администрације. Палата је у време СФРЈ била седиште Савезног извршног већа, па је популарно зову и СИВ.

Здање са четири крила има укупно 65.000 метара квадратних, од чега око 40.000 отпада на ходнике и сале. Зграда је грађена од 1947. до 1954. године, а пројектовао је загребачки архитекта Жељко Поточњак. У непрегледној палати, како многи кажу, има шест салона који су симболично названи по бившим југословенским републикама, а који су после ратова преименовани у "плави салон", "црвени салон"... Ове салоне обједињава највећи који се зове "Југославија".

Палата има пет спратова, 744 канцеларије, 13 сала за конференције, шест салона и три дворане. Неки су израчунали да би се, с обзиром на то да се налази на изузетно доброј локацији, од издавања могло зарадити око 150 милиона евра годишње. Уместо тога, зграда кошта пореске обвезнике две хиљаде просечних плата у Србији.

Пошто је грађено за високе државне послове и пријеме страних званичника, здање задовољава све безбедносне изазове због свог положаја, али такође треба напоменути да је повољно и то што се налази у близини београдског аеродрома, као и хотела "Хајат" и "Интерконтинентал".

У "златно време" у салону "Југославија" одржавани су пријеми за високе госте из иностранства, ту је председник Јосип Броз дочекивао америчког председника Џимија Картера, румунског председника Николаеа Чаушескуа, овде је дочекана и гвоздена леди Маргарет Тачер.

Председници СРЈ Добрица Ћосић и Зоран Лилић и Војислав Коштуница нису користили Титов кабинет, већ кабинет Александра Ранковића, а Слободан Милошевић се никада и није "уселио" у палату федерације.