Драгиши Недовићу у част

Крагујевац – У организацији Удружења естрадних уметника и извођача Шумадије „Крагујевац концерт” вечерас ће у Књажевско-српском театру, са почетком у 20 часова, бити одржан јубиларни десети Фестивал нове народне песме, који је посвећен знаменитом Драгиши Недовићу, најплодотворнијем аутору народних песама у некадашњој Југославији. У такмичењу учествује 13 младих извођача, а у ревијалном делу програма наступају Радиша Урошевић, Зорица Минић, Чеда Марковић, Беки Бекић, Катарина Богдановић и Милена Лазаревић. Фестивал прате Телевизија Крагујевац и РТС, покровитељ је град Крагујевац, а средства од продатих улазница намењена су Недовићевој породици.

Драгиша Недовић је рођен у Крагујевцу 1916. године, у сиромашној радничкој породици. Пуким случајем је избегао стрељање 1941. године, иако је био одведен на стратиште у Шумарицама. Други светски рат је провео у Немачкој, као ратни заробљеник. Песме је почео да пише као дечак од петнаестак година, а умро је 1966, после дуге и тешке болести плућа.

– Недовић је аутор можда и више од хиљаду песама, али су многе приписане другим ауторима, док неке још нису изведене. Данас је тешко замислити тако плодотворног уметника. Сваке године је писао бар по тридесетак песама, а скоро све су прави бисери. Красио га је богомдани таленат. Песму „Прођох Босном кроз градове” написао је у возу, на парчету папира – каже у разговору за „Политику” Небојша Алексић, секретар „Крагујевац концерта”.

Неке од најлепших песама Недовић је посветио родном Крагујевцу и Шумадији, где је увек налазио мир. „Текла река Лепеница”, „Обраше се виногради”, „Лепе ли су, нано, Гружанке девојке” и данас се често певају на породичним весељима. У потрази за надахнућем, Недовић је прокрстарио читаву Југославију, а у Босни и Далмацији пише неке од својих најпознатијих песама.

– Недовић је јединствен стваралац. Умео је да препозна дух једног поднебља, да осети људску душу. „Стани, стани Ибар водо”, „Зарудела зора на Морави”, „Из Босне се једна песма чује”, „Јутрос ми је ружа процветала”, на најбољи начин сведоче о његовом дару. У Босни пише „У лијепоме старом граду Вишеграду”, у Далмацији „Кад си била мала Маре”. Многи и данас мисле како су те песме настале у народу – наводи наш саговорник.

„Ајд’ идемо, Радо”, „Јесен прође, ја се не ожених”, „Сиромах сам, друже”, „Танко, танко, Танкосава”, „Београде, граде на Дунаву” и данас су популарне песме. Неке од тих стихова публика ће моћи да чује на фестивалу, а о Недовићевом животу и стваралаштву професор Драган Батавељић са Правног факултета у Крагујевцу написао је две књиге, обе у издању „Крагујевац концерта”, удружења које још од 1989. године, када је основано, чува сећање на једног од највећих Крагујевчана.

Драгиша Недовић је оставио неизбрисив траг у Крагујевцу, али му се родни град још није одужио, упркос одлуци локалног парламента о подизању споменика која је донета на иницијативу „Крагујевац концерта”. Биста је требало да краси плато испред хотела „Зеленгора”, каже Алексић, апелујући на надлежне да скупштинску одлуку из 2018. коначно спроведу у дело.