Без сталног посла тешко је планирати потомство

У скици за портрет жене која има флексибилан уговор о раду најчешће се налази високообразована жена између 25. и 35. године, која је на привремено-повременим пословима ангажована дуже од две године, што представља директно кршење Закона о раду. Она најчешће ради у приватној фирми и упозната је са чињеницом да нема право на плаћени одмор, боловање, трудничко боловање и породиљско одсуство. Речју, сва она права која имају њене колегинице које су запослене „за стално”, показало је најновије истраживање удружења „Маме су закон”, које је спроведено у прве три недеље октобра.

Како истиче Татјана Мацура, председница удружења „Маме су закон”, свака друга жена која има флексибилан уговор о раду има између 25 и 35 година, а следе оне које имају између 35 и 45 година. Другим речима, чак 93 одсто жена које су ангажоване на привремено-повременим пословима, по уговору о делу, уговору о стручном оспособљавању и усавршавању, односно уговору о допунском раду, налази се у репродуктивним годинама живота. Већина ангажованих жена на флексибилним уговорима завршила је средњу школу (32,9 одсто), факултет 29 процената, свака осма има диплому више школе, а мастер диплому поседује скоро свака пета радница.

– Забрињава податак да четири од десет жена ангажованих преко флексибилних уговора проведе више од две године под таквим уговором. Разлог због којег послодавци склапају такву врсту уговора је јасан – његове обавезе према раднику су скромније, а раскид сарадње свакако једноставнији. Занимљиво је да свака пета жена ангажована по флексибилним уговорима не зна да нема право на боловање, одмор или пуну накнаду током одржавања трудноће или након порођаја, а свака шеста је то сазнала након што се разболела, па желела да оде на боловање или је желела да оде на одмор, па схватила да нема право на плаћено одсуство или је остала у другом стању. Ако знамо да је својевремено законописац ову праксу увео да би олакшао ангажовање сезонских радника или пензионера, јасно је колика је размера лоше примене прописа и какве последице има на популациону политику земље – подсећа Татјана Мацура и додаје да управо због тога удружење „Маме су закон” реализује пројекат „Породиљско одсуство – право, а не привилегија”, чији је циљ да се усвоје измене Закона о раду на које се Србија обавезала у процесу приступања Европској унији.

Како објашњава Марица Бурсаћ, правна саветница у удружењу „Маме су закон”, измене би се односиле на изједначавање права трудница и породиља које су ангажоване по неком од флексибилних уговора о раду са онима које имају уговор о раду на неодређено време у погледу коришћења права на боловање, одмор или одсуство са посла због порођаја или ради неге детета.

– Ако је један од прокламованих приоритета државе рад на популационој политици, сви облици уговора о раду морају да буду изједначени. Међутим, уколико посматрамо ризике којима су жене изложене на тржишту рада, видећемо да они нису једнако распоређени – за жене које обављају радничка занимања и припадају нижим социјалним слојевима ризици су израженији. Жене које раде у неформалном сектору далеко чешће су принуђене да напусте посао када затрудне и добију дете – ту је степен повлачења са тржишта са рада и неактивности највећи – наглашава др Драган Станојевић, професор на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду.

По његовим речима додатно забрињава чињеница да је од 2009. године број флексибилних уговора о раду у старосној категорији од 15 до 35 година далеко премашио број уговора о раду на неодређено време. Наиме, 2009. године чак 75 одсто младих имало је уговор о раду „за стално”, да би 2017 – 2018. године свега 40 одсто младих имало уговор о раду на неодређено време. Подаци такође говоре да је број флексибилних уговора о раду порастао искључиво у старосној категорији од 15. до 35. године, када долази до интензивног рађања, додаје професор Станојевић.