Нетанијаху на прагу повратка на власт

Бењамин Нетанијаху успео је, по свему судећи, да се после 16 месеци паузе врати на власт у Израелу захваљујући готово шокантном успону крајње националистичке и ултрарелигиозне деснице, што обећану земљу претвара у дубоко подељену земљу угрожене демократије.

Нетанијахуова коалиција је на путу да обезбеди 65 од 120 места у Кнесету, а неочекиваном резултату кључно је допринела његова странка Ликуд са 31 мандатом. До сада владајућа коалиција узела је 50 места, а највише странка Јеш Атид (Има будућности) премијера у оставци Јаира Лапида, 24 посланика. Коначни резултати биће објављени у петак, а судбина десничара који су на прагу победе може да зависи од тога да ли ће цензус од 3,25 процената прећи три мале партије – једна левичарска, друга исламистичка и трећа палестинска.

Уколико се потврде последња предвиђања, Израел ће добити највише десну владу у својој историји, изразито антиарапску, а њен циљ ће бити да пројектује „моћ, а не слабост”, што је Нетанијахуов коментар резултата избора.

Први пут од 2019. земљом ће управљати блок формиран на јединственој идеологији, што умањује ризике трвења унутар коалиције, али многи процењују да ће Нетанијаху бити талац екстремних коалиционих партнера који би дугом листом својих захтева једину демократију Блиског истока могли да претворе у националистичку и верску аутократију.

Сем конфликтне владавине обележене ауторитарношћу и сузбијањем критике и медија, очекује се да могу да уследе радикалне промене правосудног система земље којег Нетанијаху оптужује за „левичарску заверу” зато што су против њега покренута три процеса за корупцију и превару. Они би сада требало да буду одбачени.

„Ово је, могуће, црни дан у израелској историји”, пише у редакцијском уводнику либерални „Хаарец”.

Пети избори у три и по године били су окршај између две визије: десничарско-националистичке, која жели примат јеврејског идентитета државе слабих институција, захтева укидање палестинске аутономије на Западној обали и наставка колонизације, док се две партије ултраортодоксних Јевреја оштро противе секуларизацији јавног живота.

Нетанијахуови ривали из досадашње „владе промена” видели су изборе као прилику да почну да мењају систем који је он стварао током 12 година непрекинуте владавине, да спрече његов повратак на власт, да заштите вредности либералне демократије и створе услове који неће изазивати сукобе с два милиона израелских Арапа.

Лапидова осмочлана коалиција умногоме је платила цену своје идеолошке разнородности јер су је чинили политички ривали с деснице, центра и левице, плус прва партија израелских Арапа која је подржавала његов кабинет.

Лапид није успео у мисији да уклони ветерана Нетанијахуа, коме су ово били 14. избори као Ликудовог кандидата, а 11. као лидера странке, али не губи наду и изјављује да „ништа није готово док се не преброји и последњи листић”.

Лапиду би одговарало да избори прођу без јасног победника јер би му то омогућило да предводи прелазну владу до новог изласка на биралишта, вероватно на пролеће 2023, и да међупростор искористи да оснажи свој углед.

Потврђујући године заокрета израелских бирача удесно, најубедљивији победници ових избора су Итамар Бен-Гвир, вођа ултранационалистичке партије Оцма Јехудит (Јеврејска моћ), и Безазел Смотрих, младо лице политичког и верског екстремизма и јеврејског супремационизма из странке Религиозног ционизма. Они су заједно више него удвостручили број посланика (14) у односу на изборе из марта 2021. и постали трећа по снази политичка групација у Кнесету.

„Први пут од оснивања државе, они који воле земљу Израела и Тору Израела постали су трећа највећа партија у Израелу”, изјавио је Смотрих, иако његов и Бен-Гвиров успон забрињава како америчке савезнике, тако и Палестинце који не верују да је с новом владом могуће политичко решење конфликта.

Нетанијаху је изгубио премијерски положај после избора 2021, кад је његов бивши савезник и протеже Нафтали Бенет формирао коалицију с Лапидовим центристима и још седам партнера, али се савез због идеолошких неслагања распао у јулу, кад је Бенет премијерско место уступио Лапиду и кад су расписани нови избори.

После свих изборних рунди без јасног победника, фрустрирани и помало конфузни бирачи излазношћу већом од 71 процента потврдили су да желе да виде крај периоду озбиљне политичке кризе, али већина је остала доследна својим уверењима. У готово равномерно подељеној земљи овако тесан резултат није могао да се избегне.

Некада су Израелци имали огромно поверење у изборни процес, али Ликуд је то током година променио. Предизборна кампања обележена масовним ширењем дезинформација томе је додатно помогла. Према истраживањима Израелског демократског института, чак 39 одсто испитаних каже да не верује да изборни резултати представљају стваран исказ бирачког расположења. Зато Нетанијахуова победа свакако не ставља тачку на дебату о томе какво друштво Израелци желе.