Света Петка, заштитница Пљеваља

Почетком 20. века о Пљевљима се писало да је „духовна снага овдашњег народа много јача него у ма којем другом српском крају”. А руски путописац Александар Гиљфердинг бележи: „Нигде се слобода народног живота није очувала тако снажно као у Пљевљима.”

Захваљујући тој снази, упркос свим атацима, сачували су се овде кандило вере и пламен православља. Палило се, рушило, забрањивало... па је од некада 12 протопрезвитерата после завршетка Другог светског рата остала у Пљевљима само једна парохија и три свештеника: Милан Д. Крезовић, Павле М. Џаковић и Ратко В. Госпић. Верници пострадали, а преостали ратом измучени, осиромашени ретко су долазили до храмова. Крштавало се у тајности, на вечни починак одлазило без „вечнаја памјат”. Тако је Митрополија дабробосанска са седиштем у Сарајеву, којој су Пљевља тада припадала, донела на седници Епархијског црквеног суда и Епархијског управног одбора 5. jануара 1964. Одлуку о укидању Архијеријског намесништва пљеваљског, а дотадашње парохије припојене су Архијерејском намесништву пријепољском и горажданском... У црквеној порти Св. Петке изграђен је 1968. анекс гимназије. За највећи православни празник, рођење богомладенца, тражио се трећи за уношење бадњака...

И тако све до почетка деведесетих и повратка народа вери прадедовској. Обнављало се и свештенство, богослужења су бивала све посећенија, народ се почео вером бранити. Литије нису ишле само око цркве, већ и улицама града, бадњаци су, као вековима раније, налагани на Раскрсници, о празницима је на богослужења долазио васколики свет, подигнуте су у парохији десетине нових храмова, а стари, вековима у рушевинама, обновљени.

Св. Петку славе као крсну славу породице, села, а некада је била и градска слава Пљеваља. Пљевља за то имају и разлог више, јер су на дан ове светитељке, 27. октобра 1912, житељи дочекали слободу после скоро пет векова, а на исти дан 1918. изборили и слободу од аустроугарског окупатора. Зато је на пљеваљској Раскрсници 1927. подигнута и прва градска црква у славу и захвалност Св. Петки. Славио се овде Петковдан и у тешким временима, највише од женског живља, који му је био заветан као заштитници и дародавки материнства.

Тако је и ове године уз присуство великог броја верника и поштовалаца, прослављена Св. Петка, Светом архијерејском литургијом коју је служио епископ милешевски г. Атанасије са свештенослужитељима, литијом главним градским улицама и културно-уметничким програмом.

Војислав Војкан Т. Бојовић,
аутор књиге „Црква Св. Петке у Пљевљима”