Страх од фасада у центру града

Без шлема на глави, изгледа, није безбедно шетати највреднијим делом Београда – строгим центром града. Јер, делови фасаде са његових здања падају као зреле крушке, што потврђује и јучерашњи инцидент – са стамбене зграде у Грачаничкој улици 7 обрушио се део декоративног елемента фасаде и само пуком срећом јуче ујутру нико није повређен.

Пре пет дана када су пали комади спољног омотача зграде Задужбине Николе Спасића повређена је беба у колицима, а трака којом је било ограђено то место у Спасићевом пролазу за мање од 24 часа је покидана, тако да су пешаци на изузетно фреквентној локацији, која спаја Кнез Михаилову улицу и Обилићев венац, пролазили као да се ништа није десило. Зграда задужбине на Обилићевом венцу 17 као и вишеспратница у Грачаничкој припадају просторно културно историјској целини од изузетног значаја Кнез Михаиловој улици! О каквом је културном добру реч говори и то да је тај степен заштите исти као и онај који има Београдска тврђава.

За разлику од стамбене зграде на Обилићевом венцу 17, у којој су станови приватних власника као и задужбине, и која није имала уговор о одржавању са ЈП „Градско стамбено” или неким другим предузећем које се бави таквим пословима, здање у Грачаничкој јесте. Како смо незванично сазнали „Стамбено” је пре две године послало писмо стамбеној заједници у Грачаничкој 7 и упозорило је да је њена фасада склона паду. Житељи те зграде у међувремену се, наводно, нису обраћали „Стамбеном” нити су пријављивали проблеме са фасадом или евентуално тражили понуду како би је обновили.

Служба за хитне интервенције „Стамбеног”, за стамбене заједнице које имају закључене уговоре о одржавању са тим предузећем је дужна да по пријави управника или станара обије делове фасаде склоне паду. Али они не могу житеље вишеспратница, чије су фасаде у лошем стању да натерају да их обнове.

Станари из Грачаничке су очигледно чекали као и комшије из Обилићевог венца 17 да град из буџета финансира обнову и те фасаде. И она је као и фасада у Спасићевом пролазу била на списку објеката за сређивање лица зграда, али су са те листе скинуте из досад необјашњивих разлога. Али то што је град у акцији сређивања, искључиво фасада заштићених здања, прогласивши то јавним интересом, обновио бројне фасаде широм Београда, не значи да власници станова нису дужни да воде рачуна о заједничким деловима објеката као што је то фасада или кров. Чак и када имају закључене уговоре са фирмама које одржавају објекте, људи из тих компанија не иду по граду и превентивно поправљају зграде, све трошкове сносе власници, односно стамбена заједница, што, истина, није мали издатак за кућне буџете који се креће око 50.000 евра.