Банке на сваком ћошку

У Србији сада послује 36 банака, 2001. године било их је 86, да би се већ крајем 2002. број свео на 40. У Народној банци кажу да ће их бити још мање. Не зато што ће неке пропасти, већ због тога што ће се удруживати - велике ће куповати мале. Најављеним припајањима до краја наредне године биће их 33.

Једно је сигурно, банкама не прете стечајеви него укрупњавање. За њихов опстанак пресудно је какве ће услуге убудуће нудити и колико ће бити конкурентне.

Банке у Србији сада одлично пролазе, из дана у дан отварају филијале, запошљавају младе и школоване људе и добро их плаћају.

Банака има на сваком ћошку и у земљама у окружењу. Стручњаци процењују да ће се, баш као и у Европи, и код нас наставити њихово укрупњавање. Заоштриће се конкуренција, банке са већим капиталом ће преузимати тржиште, пред којима ће мале "бацити рукавице". Тако је спајањем ХВБ и Уникредит банке, или Интезе и Санпаоло, слика банкарског тржишта региона југоисточне Европе већ знатно промењена.

- Укрупњавање банака је неминовно и у Србији, али ће ићи спорије - оцењује др Ђорђе Ђукић. - Потражња за кредитима је још велика, па се може тек за три-четири године десити гашење филијала које нису рентабилне, као што је био случај у Хрватској. Србија је веома атрактивна због знатно виших камата које оне овде остварују него у земљама из којих долазе. Док постоји велика глад за кредитима, не може се очекивати ни смањивање банкарских маржи. Високи трошкови пословања у Србији покривају се високим профитом.

Србија се одлучила, додаје Ђукић, за муњевиту приватизацију банака, попут Хрватске. Тако стране банке у тој земљи држе 92 одсто тржишта. У Србији је међу првих 10 банака осам у страном власништву, а две са домаћим капиталом - Комерцијална и АИК, које држе 21,4 одсто тржишта.

- Конкуренција банака у Србији још не утиче на пад каматних стопа, осим када је реч о стамбеним кредитима - указује Ђукић. - Тако је у Хрватској, Румунији и Бугарској. Ипак, камате на краткорочне кредите код нас су више него у тим земљама.

Ширећи мрежу, банке у Србији се труде да заузму што већи комад тржишног "колача". Шта ће се са банкарским сектором дешавати у ближој и даљој будућности, највише ће зависити од стања у привреди. Економисти кажу да ће банке све више морати да се окрећу "производњи", дакле дугорочном пословању и принципима којих се држе и у развијеним земљама. А да би то могле, за клијенте прижељкују јаке фирме.

Уз битно измењену власничку структуру, сада је учешће страног капитала у банкарском сектору Србије више него доминантно. При том, тај капитал у европским размерама није велики. Ипак, банкарски капитал релативно брзо расте, што потврђује да тражња за кредитима не јењава. На то рачунају "играчи" који су већ у Србији, најављујући повећање учешћа у наредним годинама за бар десетак процената.

Да следи укрупњавање банака слаже се и Владимир Марковић, потпредседник ИО Финдоместик банке. Неке ће морати, каже он, да затварају експозитуре, јер оне неће бити исплативе у сваком граду где су већ сада присутне готово све банке.

НБС никада није бринула о томе колико ће банака бити на српском тржишту, већ да су јаке и сигурне. У складу са међународном праксом и стандардима, лиценце ће убудуће давати само банкарским групацијама са високом репутацијом.