Све мање рада на даљину

Док у свету све више опада заинтересованост послодаваца за ангажовање радне снаге на даљину, о чему сведочи и најновија анализа платформе „Линкедин” према којој опада број огласа за такав облик радног ангажовања, у Србији је таква сарадња и даље међу омиљеним бенефицијама запослених, посебно међу ИТ стручњацима. Сваки трећи оглас из ИТ сектора односи се управо на такав рад, показују подаци највећег сајта за запошљавање helloworld.rs. Да ли актуелна енергетска криза, али и све мањи значај пандемије на тржишту рада, могу да утичу да и овдашњи послодавци постану мање заинтересовани за ангажовање радника на даљину?

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, подсећа да у приватном сектору Србије у онлајн режиму ради од 18 до 22 одсто запослених, али и да се све чешће дешава да ИТ фирме инсистирају да запослени долазе на посао.

– Тај тренд у свету је уочен на састанцима са менаџерима, јер запослени имају све већу потребу да се виде и лично, да би закључили неке важне послове. Заправо показало се да је обим нових закључених послова знатно мањи када се они договарају онлајн. Поготово код нових фирми које су тек почеле да раде. Физички контакт оставља више простора за боље пословне договоре, него када постоји онлајн комуникација – наводи Рајић. Подсећа да је социјализација такође важна за бизнис, па зато постоји тај тренд враћања у корпорације.

– Мада, и мала и средња предузећа у Србији примећују да им продаја опада ако раде онлајн, да им и развој стагнира, јер нема размене мишљења и упознавања са новим клијентима. Сем у ИТ сектору, у Србији онлајн рада има у делу административних и финансијских послова, али и у свим тим системима који су засновани на електронским платформама којима се може приступити са стране. Тако може да се ради и у добром делу послова који су у вези са организацијом транспорта и саобраћаја, логистике и маркетинга, припреме у издаваштву... – набраја он.

Ипак, таман када је пандемија посустала и када су се грађани масовније вратили у канцеларије, неке државе, а међу њима и Грчка, почеле су да разматрају повратак рада на даљину због уштеде енергије у предузећима. Да ли то може да задеси и нашу привреду?

– Све зависи од земље до земље, како ће да се реши тај проблем. На крају ће се све свести на препоруку, осим ако владе не буду дале генерални предлог компанијама. Ипак, уколико постоји потреба за физичком интеракцијом фирме ће и у таквим условима да наставе да негују рад уживо, без обзира на кризу. Јер, имајте на уму да све зависи од степена развијености привреде. Оне привреде које су базиране на интелектуалном раду и услугама, где се мање обављају непосредни дневни физички послови, имаће већи проценат радника у онлајн сфери – објашњава Рајић. Додаје да то не може да важи и за Србију, јер код нас највећи део запослених мора да дође на посао да ради, јер је реч о продавцима, магационерима, превозницима робе, радницима на машинама у фабрикама...

Истраживања показују да у приватном сектору Србије у онлајн режиму посао обавља од 18 до 22 одсто запослених, и то само у већим градовима, јер у градовима у унутрашњости тога готово да и нема, можда само пет одсто послује на тај начин. Међутим, када би се у то истраживање укључио и јавни сектор где такође има онлајн рада, али се о томе не прича толико, проценат запослених који раде од куће био би мањи од 18 одсто.