Импулси пулсирају профит

„Теленору” се, стварно, исплатила свака пара.

Тврдња Стајна Ерика Велана, првог човека норвешке компаније у Србији, изречена у Политикином пословном клубу, извесно je, није била само пуки позив страним инвеститорима да овде улажу. Ових дана добила је потврду и у бројкама из најновије листе сто највећих добиташа српске привреде, коју сваког лета за претходну годину објављује Републички завод за развој.

После укњижених 1,484 милијарде динара добити у 2006, години у којој је за „Моби 63” платио милијарду и по евра и седме позиције на топ-листи сто најуспешнијих, „Теленор” је 2007. годину завршио са нето профитом од 6,459 милијарди динара и избио на чело листе, збацивши са победничког постоља, на четврто место, претходног шампиона – Дуванску индустрију Ниш, којa је и лане под капом „Филипа Мориса” пословала са вишком од 2,498 милијарди динара.

Пецони сменио Мишковића

Све да из анализе која успешност фирми мери нето оствареном добити у текућем пословању нису искључена јавна предузећа, шампионску титулу би опет донео профит од импулса. Само што би палицу држао Телеком „Србија”, који је остварио убедљиво највећу добит српске привреде – 11,573 милијарде динара. Друго место би припало НИС-у са 8,096 милијарди динара профита, Норвежани би пали на трећу позицију, а иза њих на четвртој би се сместило још једно државно предузеће ПТТ „Србија” са 4,118 милијарди динара.

Да специфичност и неупоредива величина државних компанија не би замаглила слику српске привреде, јавна предузећа су посебно рангирана, што је „Теленор” избацило на чело листе. Као и свуда у свету, у друштву телекомуникационих и нафташких, међу најуспешније и у Србији се сместила фармацеутска компанија. Са 3,138 милијарди динара нето добити од лекова и других фармацеутских производа, вршачки „Хемофарм” заузео је друго место на листи „Топ 100”, док је у претходном рангирању трећепласирану Мишковићеву „Делту М” заменио „Инвеј” Предрага Ранковића Пецонија.

(/slika2)Најбоље котирана фирма из Делта система (који иначе окупља чак 71 повезано предузеће) сада је „Пекабета” на 26. месту, док се лане четвртопласирана „Делта Макси” спустила на 32. позицију листе најуспешнијих појединачно рангираних фирми. Међутим, далеко од тога да је Мишковићева империја на силазној путањи. Јер, када се посматрају велики привредни системи као целина – на основу консолидованих финансијских извештаја, „Делта М” је са 4,589 милијарди динара нето профита трећепласирана, после једночланог „Теленора” и „Викторија групе” са 5,538 милијарди динара добити, осам чланица и, према регистру привредних субјеката, три власника (Зоран Митровић, Милија Бабовић и Станко Поповић). Најбоље пласирана „Викторијина” фирма – на деветом месту је „Викторијаоил” са 1,614 милијарди динара нето добити.

 Вратимо ли се појединачном списку међу првих 19 фирми које имају по више од милијарду динара добити, после „Теленора”, „Хемофарма”, „Инвеја”и ДИН-а, у првој десеторци су, углавном, стари знанци: пети је „Таркет” из Бачке Паланке (2,3 милијарде динара), шеста је смедеревска железара (2,2 милијарде), која је под фирмом „Ју-Ес Стила Србија”, из губиташких вода у којима је пливала годинама, 2006. направила скок на друго место, а седми је „Лафарж БФЦ” са за два места нижим рангом, али са већом добити (2,178 милијарди) него у претходном бодовању. Иначе, међу првих сто најбољих су и друге две цементаре – косјерићки „Титан” на 20. и параћински „Холцим” на 35. месту.

Комбајном у први тим

Сместивши се између беочинске цементаре и поменутог деветог „Викторијаоила”, из губиташке зоне у прву десеторку српске привреде допливала је „стара кука” металског комплекса земунски произвођач пољопривредних машина „Змај”. Он је у 2006. бележио губитак од око пола милијарде динара, да би у 2007. укњижио чак две милијарде динара добити и освојио осмо место листе најбољих. На десетој позицији са 1,6 милијарди динара профита је параћински „Пионир” из прехрамбене, кондиторске индустрије, који је успење доживео после приватизације. Једанаеста у овом тиму је „Кока- Кола ХБЦ” (1,4 милијарде динара), а за њом су „Тетра пак продакшн” (1,37 милијарди динара) који је на листи за 2005. био чак трећепласирани, и већ неколико година добро котирани „Матијевић” из Новог Сада са 1,26 милијарди динара профита. Ту је и „Соја протеин” из „Викторијиног” система (1,25 милијарди ) и „Београдско мешовито предузеће” са 1,1 милијардом динара добити. Иза назива, овог предузећа, кажу упућени, заправо стоји фирма која управља хотелом „Хајат”. Сваки покушај да протеклих дана неко из БМП-а, можда боље од нас, дефинише његову делатност, био је неуспешан. А телефонских покушаја није било мало.

Међу најуспешнијима, са око милијарду динара нето добити, јесу и грађевинско предузеће „Ниш” и МК комерц из МК групе Миодрага Костића и шампион за 2004. Апатинска пивара које, потом, две године није било на топ-листи, да би се сада вратила, и то на 18. позицију. Како уз пиво најбоље иду грицкалице прати је „Марбо продукт”. Око педесетак милиона динара зафалило је цементари „Титан” и „Галеници” до милијарде динара добити, али им то није сметало да заузму добре 20. и 21. позицију од стотину првопласираних добиташа српске привреде.

Иза њих су се уписали: „Хенкел-Мерима”, „Нектар”, „Фриком”, „Нелт”, „Пекабета”, „Штарк”, „Таково”, „Тигар Тајрес”, „Црвенка”, „Делта Макси”… Последњих тридесетак од 100 првопласираних добиташа на листу су ушли са између 200 и 300 милиона динара профита.

Плесали су само једно лето

Упореде ли се претходне листе, 50 предузећа са најновије за 2007, била су и у протекле три године међу сто најуспешнијих. Неких сада нема, иако су пословала позитивно, можда и зато што је, како запажају Заводови аналитичари, доњи праг за улазак међу сто највећих добиташа, из године у годину све већи (38,1 милион динара у 2003, 67,3 у 2004, 85,2 у 2005, 179,6 у 2006) да би сада последњепласирани „Центропроизвод” имао 229 милиона динара добити.

Било је, истина, протеклих година и оних који су иако јако добро котирани плесали само једно лето, као рецимо „Ливница Кикинда”, која је сам врх листе по оствареној нето добити доспела оне године када ју је уочи приватизације, њен бивши директор а тада министар привреде, „очистио” од дуговања држави. Али тако штелован успех био је кратког даха.

(/slika3)Сто најуспешнијих са најновије листе остварило је у 2007. укупно 73,194 милијарде динара нето добити (22,3 одсто нето добити целе привреде) и иако представљају само 0,12 активних предузећа са 12,7 одсто учествују у укупном приходу, са 9,5 у капиталу и са 9,5 у сталној имовини српске привреде и запошљавају 5,8 одсто (64.687) укупно запослених, што говори о њиховом значајном утицају на привредна кретања.

Детаљнија анализа указује на повећану концентрацију добити у привреди Србије јер се учешће 100 најуспешнијих из године у годину повећава, али и на смањење учешћа броја рентабилних у укупној квоти предузећа.

Секторска структура најуспешнијих је готово непромењена: листом и даље доминирају прерађивачи – 59 фирми које остварују 63 одсто нето добити и у којима ради 65,9 одсто запослених у сто фирми са топ-листе. На најновијем списку је и 26 трговинских фирми, осам грађевинских, по три из области пољопривреде и сектора саобраћаја и веза и једна хотелијерска.

-----------------------------------------------------------

Поход на метрополу

 У Београду послује и профит ствара готово половина, тачније 46 фирми са листе најуспешнијих за 2007. годину, док је из неразвијених и недовољно развијеним општина у друштво најбољих успела да уђе, словима и бројем, једна фирма. Неко ће рећи боље једна него ниједна, као у претходном рангирању. Та једна једина је „Живиноплус" из Владимираца у Мачванском округу. И није се само прикачила, већ је и добро пласирана у првој половини листе, на 42. месту са 467 милиона динара нето добити.

Иначе, 46 велеградских добиташа, у своје билансе књиже готово половину и нето добити и укупног прихода и запослених у фирмама са топ-листе. По систему што ближе метрополи, то бољи изгледи за успех, после Београда, по броју - 13 фирми из групе сто долази из најразвијенијег Јужнобачког округа.

Аналитичари Завода за развој примећују и нову праксу да фирме из унутрашњости Србије, иако тамо послују, своје седиште на папиру селе у Београд, односно региструју се на београдске адресе, што статистички појачава концентрацију успешних и добити у метрополи.