Петак, 02.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Од Шри Ланке до Казабланке

Извесна Наташа из Београда провела се одлично у Шри Ланки, али је зачудило како староседеоци утрчавају и истрчавају из градских аутобуса у покрету. Убрзо се навикла. Ништа страшно. Упаднеш, возиш се, испаднеш, отресеш прашину и наставиш даље. Такви мајстори вожње, тридесетак њих, стигли су у Београд и возиће градске аутобусе. Обучавају се на полигону у Крњачи, где се симулирају саобраћајне ситуације у Београду. Одлично место за обуку. Влага је као у Коломбу, има и вештачких језера после кише. Комарци су велики као пси луталице, само што лете.

Наши искусни инструктори су одушевљени дошљацима из земље бисера Индијског океана, како Шри Ланку поетично описују туристички сајтови. Како да не буду. Ако су возили бусеве кроз вреву Коломба, Београђани ће у њиховим рукама бити мирни као будисти. Уче убрзано српски, а док га не науче, имаће подршку диспечера који говоре енглески. Прва реч коју треба да науче је „мајсторе”. Остале је непристојно цитирати. Уосталом, разговор са возачем је забрањен. Мада је питање како ће Београђани, који ће ускоро улазити само на предња врата, комуницирати са возачима са другог краја света.

Као да је то најважније. Долазе нам поново браћа несврстани. Управо је у престоници Шри Ланке термин „несврстани” први сковао индијски владар Нехру 1954. године, да би га после преузео Тито. Изгледа да смо поново привлачни некадашњим савезницима. Стари поредак света се руши, а нико појма нема како ће изгледати нови, који се помаља иза хоризонта. Осим да ће бити крвав.

Последњих годину или две, поприличан број достављача хране били су мигранти са Блиског истока и севера Африке. Зазвоне ми на врата, дају клопу, ја им дам солидан бакшиш, они ми кажу – хвала. Довољно, и за мене и за њих! У почетку сам, признајем, био скептик. Гледао сам кесу са бургером као да је у њој експлозив. Један од њих ми је доносио клопу неколико пута и разнео све стереотипе.

Има фобију од лифтова и на осми спрат се пење пешке, а онда се спушта степеницама. Ко ће га знати одакле је препешачио до Београда и само он зна где је крај његовог пута. Има кондицију, стићи ће далеко. Примећујем да их је све мање. Сигурно су већ негде на Западу. Вероватно у Немачкој, са нашим возачима. Смењују их наши људи као достављачи, махом близу пензије. Плата је одлична, кардио-тренинг урачунат.

Као што су наши возачи аутобуса збрисали у Минхен због лове, тако су и возачи из Шри Ланке дошли до Казабланке, у мистериозни Београд. Добро дошли момци и срећно вам било. Не секирајте се због Славије. Ниједан прави Београђанин, од када седне за волан, никада не научи највећу тајну – ко има предност у том кругу без излаза. Зато запамтите златно правило: предност има увек онај који је јачи.

Посматрам кроз прозор како грађевинци из Анадолије проширују ексклузивно насеље Нови Дорћол. Током јаких пљускова и ветрова таблоиди укључују црвене аларме, као да их све по списку уређује угледна фамилија Тарабић. Проричу потоп док ромиња киша. Београђани су посакривани по становима, чекајући смак света, а браћа Турци висе по градилиштима и подижу спрат по спрат да се понекад бојим како ће ускоро стићи до Месеца. Кваре ми поглед, али можда то ипак и није тако лоше. Илон Маск је колонизовао „Твитер”, ускоро ће и Марс. Срби ће заузети Месец, као део свог космичко-грађевинског програма. Шта ће радити тамо? Отвориће кладионице, са квотама – колико ће им времена требати да се врате назад!

Ко ће онда остати овде? На паркингу гледам све више руских и украјинских џипова, па размишљам о идеји Богољуба Карића да би било добро да Србија има 20 милиона становника. Како Богољуб увек иде испред времена – нарочито његов новчаник – капирам да је предвидео будући ток догађаја. Срба и осталих етничких заједница је на попису становништва много мање, а становника много више! Откуд таква антиматематика? Зато је Боги купио силну земљу на Космају. Можда прави ново Дедиње за богате Русе и Украјинце који су збрисали од рата и овде планирају да се настане, а како то није сиротиња, јер она тренутно гине на обе стране, негде око Херсона, у балканској метрополи високи средњи слој и богаташи нарочито у области информатичке технологије проналази нову оазу за живот.

Зашто им то ускратити, ако ће, попут некада белих Руса, постати грађани Србије, те можда избеглим Русима и Украјинцима треба дати држављанства, као некада Ивица Дачић Адријани Лими, нашој несуђеној снајки, ако искажу лојалност новој отаџбини, светој српској земљи у којој је све мање Срба! Да ли ћу овом идејом изазвати Богољубов смешак на лицу, који вероватно на дигитрону рачуна колико расте цена његове земље, као и осталих, из подврсте „тајкун” које никада не води гесло: трбухом за крухом. Одавно су се најели од првог милиона.

Свет се толико мења да тога нисмо свесни, иако га гледамо сопственим очима. Чеда Јовановић сигурно искрено жали за тим што његов син није уписао неки од америчких или европских универзитета и још више жали што Србија није увела санкције Русији, али можда је то добро за Чеду јуниора. Ни наши факултети нису тако лоши, Чеда је то показао. Одлично је савладао драматургију на ФДУ и готово да не прође недеља, а да га не гледамо као јунака нове сапунице. У константном адреналинском шоку сам пише сценарио, режира и глуми! Последњи серијал је: „Чедо, не жени ме”. Али не пада му на памет да се опроба у Холивуду. И да хоће, не би га хтели. Зашто? Нисмо увели санкције баћушкама!

Ако неко није желео да се догоди ратни пакао у Украјини, онда смо то ми. Имали смо слична, болна искуства. Али ако се наша браћа, а то су једнако и Руси и Украјинци, одлуче да остану овде, није лоша замисао да их задржимо.

Можда ће их бити неколико стотина хиљада, можда милион, можда их буде много мање. Том питању посветио се и чувени амерички лист „Волстрит џорнал”. Руси раде на даљину, из београдске експозитуре, а око 1.500 руских грађана отворило је нове компаније од фебруара. И даље је на снази безвизни режим, Србија је једна од ретких земаља која још има директне летове за Русију, а једина у Европи није увела санкције Москви.

Ако неко од њих којим случајем залута у градски аутобус на линији 33, видеће возача из Шри Ланке. Питаће га:

– Говориш по руски?

– Јок, бре!

Они не припадају оном леглу белосветских пробисвета и шпијуна по Србији, као последица деценије Вучићеве власти, како је то твитнуо Борис Тадић, оптужујући Љиљу Смајловић „да се диви до имбецилности Вучићевој чаробној алегорији”. Борисе, Љиља се диви погрешном човеку! Чаробна алегорија о Казабланки је моја и потиче још из 2017. године, када сам је пласирао у магазину „Недељник” и потом разрађивао у неколико колумни у „Политици”. Мој имењак на месту шефа државе је или преузео, или је, што је вероватније, дошао до истог закључка до кога је могао да дође и Тадић.

Сетиће се Борис његовог другог мандата, па претходне кохабитације са Коштуницом. Потом се може вратити у доба Ђинђића, затим 5. октобра. А онда нека крене опет уназад, путујући уклетим српским времепловом кроз Слобине деведесете и распад Југославије, па у доба несврстаних, све до Информбироа, па пуча 27. марта 1941... И схватиће да је увек када се кројила светска историја, а тај процес се никада не завршава, Београд био централно место овог дела Европе.

Најмањи проблем су шпијуни и пробисвети. Они су потрошна роба. И зашто би се возили аутобусом? Да можда чују глас обичног народа? Губљење времена. Довољан им је „Фејсбук”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
U Srbiji(van beograda)ne da nisu potrebni soferi i pica kuriri nego netrebaju ni autobusi niti vozovi.Svi se iseljavaju.Beograd je samo stanica na tom putu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.