Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BALKANSKI EVERGRIN

Od Šri Lanke do Kazablanke

Izvesna Nataša iz Beograda provela se odlično u Šri Lanki, ali je začudilo kako starosedeoci utrčavaju i istrčavaju iz gradskih autobusa u pokretu. Ubrzo se navikla. Ništa strašno. Upadneš, voziš se, ispadneš, otreseš prašinu i nastaviš dalje. Takvi majstori vožnje, tridesetak njih, stigli su u Beograd i voziće gradske autobuse. Obučavaju se na poligonu u Krnjači, gde se simuliraju saobraćajne situacije u Beogradu. Odlično mesto za obuku. Vlaga je kao u Kolombu, ima i veštačkih jezera posle kiše. Komarci su veliki kao psi lutalice, samo što lete.

Naši iskusni instruktori su oduševljeni došljacima iz zemlje bisera Indijskog okeana, kako Šri Lanku poetično opisuju turistički sajtovi. Kako da ne budu. Ako su vozili buseve kroz vrevu Kolomba, Beograđani će u njihovim rukama biti mirni kao budisti. Uče ubrzano srpski, a dok ga ne nauče, imaće podršku dispečera koji govore engleski. Prva reč koju treba da nauče je „majstore”. Ostale je nepristojno citirati. Uostalom, razgovor sa vozačem je zabranjen. Mada je pitanje kako će Beograđani, koji će uskoro ulaziti samo na prednja vrata, komunicirati sa vozačima sa drugog kraja sveta.

Kao da je to najvažnije. Dolaze nam ponovo braća nesvrstani. Upravo je u prestonici Šri Lanke termin „nesvrstani” prvi skovao indijski vladar Nehru 1954. godine, da bi ga posle preuzeo Tito. Izgleda da smo ponovo privlačni nekadašnjim saveznicima. Stari poredak sveta se ruši, a niko pojma nema kako će izgledati novi, koji se pomalja iza horizonta. Osim da će biti krvav.

Poslednjih godinu ili dve, popriličan broj dostavljača hrane bili su migranti sa Bliskog istoka i severa Afrike. Zazvone mi na vrata, daju klopu, ja im dam solidan bakšiš, oni mi kažu – hvala. Dovoljno, i za mene i za njih! U početku sam, priznajem, bio skeptik. Gledao sam kesu sa burgerom kao da je u njoj eksploziv. Jedan od njih mi je donosio klopu nekoliko puta i razneo sve stereotipe.

Ima fobiju od liftova i na osmi sprat se penje peške, a onda se spušta stepenicama. Ko će ga znati odakle je prepešačio do Beograda i samo on zna gde je kraj njegovog puta. Ima kondiciju, stići će daleko. Primećujem da ih je sve manje. Sigurno su već negde na Zapadu. Verovatno u Nemačkoj, sa našim vozačima. Smenjuju ih naši ljudi kao dostavljači, mahom blizu penzije. Plata je odlična, kardio-trening uračunat.

Kao što su naši vozači autobusa zbrisali u Minhen zbog love, tako su i vozači iz Šri Lanke došli do Kazablanke, u misteriozni Beograd. Dobro došli momci i srećno vam bilo. Ne sekirajte se zbog Slavije. Nijedan pravi Beograđanin, od kada sedne za volan, nikada ne nauči najveću tajnu – ko ima prednost u tom krugu bez izlaza. Zato zapamtite zlatno pravilo: prednost ima uvek onaj koji je jači.

Posmatram kroz prozor kako građevinci iz Anadolije proširuju ekskluzivno naselje Novi Dorćol. Tokom jakih pljuskova i vetrova tabloidi uključuju crvene alarme, kao da ih sve po spisku uređuje ugledna familija Tarabić. Proriču potop dok rominja kiša. Beograđani su posakrivani po stanovima, čekajući smak sveta, a braća Turci vise po gradilištima i podižu sprat po sprat da se ponekad bojim kako će uskoro stići do Meseca. Kvare mi pogled, ali možda to ipak i nije tako loše. Ilon Mask je kolonizovao „Tviter”, uskoro će i Mars. Srbi će zauzeti Mesec, kao deo svog kosmičko-građevinskog programa. Šta će raditi tamo? Otvoriće kladionice, sa kvotama – koliko će im vremena trebati da se vrate nazad!

Ko će onda ostati ovde? Na parkingu gledam sve više ruskih i ukrajinskih džipova, pa razmišljam o ideji Bogoljuba Karića da bi bilo dobro da Srbija ima 20 miliona stanovnika. Kako Bogoljub uvek ide ispred vremena – naročito njegov novčanik – kapiram da je predvideo budući tok događaja. Srba i ostalih etničkih zajednica je na popisu stanovništva mnogo manje, a stanovnika mnogo više! Otkud takva antimatematika? Zato je Bogi kupio silnu zemlju na Kosmaju. Možda pravi novo Dedinje za bogate Ruse i Ukrajince koji su zbrisali od rata i ovde planiraju da se nastane, a kako to nije sirotinja, jer ona trenutno gine na obe strane, negde oko Hersona, u balkanskoj metropoli visoki srednji sloj i bogataši naročito u oblasti informatičke tehnologije pronalazi novu oazu za život.

Zašto im to uskratiti, ako će, poput nekada belih Rusa, postati građani Srbije, te možda izbeglim Rusima i Ukrajincima treba dati državljanstva, kao nekada Ivica Dačić Adrijani Limi, našoj nesuđenoj snajki, ako iskažu lojalnost novoj otadžbini, svetoj srpskoj zemlji u kojoj je sve manje Srba! Da li ću ovom idejom izazvati Bogoljubov smešak na licu, koji verovatno na digitronu računa koliko raste cena njegove zemlje, kao i ostalih, iz podvrste „tajkun” koje nikada ne vodi geslo: trbuhom za kruhom. Odavno su se najeli od prvog miliona.

Svet se toliko menja da toga nismo svesni, iako ga gledamo sopstvenim očima. Čeda Jovanović sigurno iskreno žali za tim što njegov sin nije upisao neki od američkih ili evropskih univerziteta i još više žali što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali možda je to dobro za Čedu juniora. Ni naši fakulteti nisu tako loši, Čeda je to pokazao. Odlično je savladao dramaturgiju na FDU i gotovo da ne prođe nedelja, a da ga ne gledamo kao junaka nove sapunice. U konstantnom adrenalinskom šoku sam piše scenario, režira i glumi! Poslednji serijal je: „Čedo, ne ženi me”. Ali ne pada mu na pamet da se oproba u Holivudu. I da hoće, ne bi ga hteli. Zašto? Nismo uveli sankcije baćuškama!

Ako neko nije želeo da se dogodi ratni pakao u Ukrajini, onda smo to mi. Imali smo slična, bolna iskustva. Ali ako se naša braća, a to su jednako i Rusi i Ukrajinci, odluče da ostanu ovde, nije loša zamisao da ih zadržimo.

Možda će ih biti nekoliko stotina hiljada, možda milion, možda ih bude mnogo manje. Tom pitanju posvetio se i čuveni američki list „Volstrit džornal”. Rusi rade na daljinu, iz beogradske ekspoziture, a oko 1.500 ruskih građana otvorilo je nove kompanije od februara. I dalje je na snazi bezvizni režim, Srbija je jedna od retkih zemalja koja još ima direktne letove za Rusiju, a jedina u Evropi nije uvela sankcije Moskvi.

Ako neko od njih kojim slučajem zaluta u gradski autobus na liniji 33, videće vozača iz Šri Lanke. Pitaće ga:

– Govoriš po ruski?

– Jok, bre!

Oni ne pripadaju onom leglu belosvetskih probisveta i špijuna po Srbiji, kao posledica decenije Vučićeve vlasti, kako je to tvitnuo Boris Tadić, optužujući Ljilju Smajlović „da se divi do imbecilnosti Vučićevoj čarobnoj alegoriji”. Borise, Ljilja se divi pogrešnom čoveku! Čarobna alegorija o Kazablanki je moja i potiče još iz 2017. godine, kada sam je plasirao u magazinu „Nedeljnik” i potom razrađivao u nekoliko kolumni u „Politici”. Moj imenjak na mestu šefa države je ili preuzeo, ili je, što je verovatnije, došao do istog zaključka do koga je mogao da dođe i Tadić.

Setiće se Boris njegovog drugog mandata, pa prethodne kohabitacije sa Koštunicom. Potom se može vratiti u doba Đinđića, zatim 5. oktobra. A onda neka krene opet unazad, putujući ukletim srpskim vremeplovom kroz Slobine devedesete i raspad Jugoslavije, pa u doba nesvrstanih, sve do Informbiroa, pa puča 27. marta 1941... I shvatiće da je uvek kada se krojila svetska istorija, a taj proces se nikada ne završava, Beograd bio centralno mesto ovog dela Evrope.

Najmanji problem su špijuni i probisveti. Oni su potrošna roba. I zašto bi se vozili autobusom? Da možda čuju glas običnog naroda? Gubljenje vremena. Dovoljan im je „Fejsbuk”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
U Srbiji(van beograda)ne da nisu potrebni soferi i pica kuriri nego netrebaju ni autobusi niti vozovi.Svi se iseljavaju.Beograd je samo stanica na tom putu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.