Лош квалитет ваздуха убија као и цигарете

Загађење ваздуха је одговорно за више од седам милиона преурањених смртних случајева у свету. Изложеност аеро-загађењу може да доведе до смањене функције плућа, респираторних инфекција и погоршања астме, али и разних других здравствених проблема. Лош ваздух налази се на четвртом месту листе Светске здравствене организације најштетнијих утицаја на здравље, одмах после високог крвног притиска, пушења цигарета и лоше исхране.

У разговору за „Политику”, доцент др Наташа Петровић Станојевић, пулмолог и шеф стационара клиничког одељења за пулмологију Клиничко-болничког центра „Звездара” у Београду, упозорава да велики број научних доказа показује да удисање загађеног ваздуха током дужег временског периода доприноси повећаном ризику од различитих болести и смрти. „Сваке године више људи умире од последица изложености загађењу ваздуха него због саобраћајних несрећа широм света”, наглашава др Петровић Станојевић.

Колико је опасно по здравље загађење ваздуха?

Загађење ваздуха је четврти водећи фактор ризика за настанак смрти на глобалном нивоу, одмах након високог крвног притиска, ризика у вези са исхраном и употребом дувана, према подацима из 2019. године. Његов утицај такође превазилази утицај других општепризнатих фактора ризика за хроничне болести, као што су прекомерна тежина (висок индекс телесне масе), висок холестерол и неухрањеност. Кључни здравствени проблеми повезани са загађењем ваздуха укључују исхемијску болест срца, рак плућа, хроничну опструктивну болест плућа (ХОБП), инфекције доњих респираторних путева, као што је пнеумонија, мождани удар, дијабетес типа 2 и низ неонаталних болести повезаних првенствено са ниском тежином на рођењу и превременим порођајем. Тренутне студије настављају да истражују улогу загађења ваздуха у развоју додатних стања, укључујући астму, когнитивне поремећаје (деменција), оштећење развојних способности код деце и друге ефекте.

Које симптоме имају људи којима смета ово загађење?

Чак и краткотрајна изложеност загађењу ваздуха може штетити здрављу. На пример, загађење може изазвати погоршање симптома астме и локални пораст хоспитализација или чак смрти у вези са респираторним и кардиоваскуларним обољењима. Сматра се да дугорочно излагање загађеном ваздуху доприноси повећаном ризику од болести и смрти од хроничних незаразних болести.

Да ли је тачно да овај проблем утиче на скраћење животног века за око три године?

Више од 97 одсто глобалне популације живи у областима где загађење ваздуха повремено или стално прелази препоручене нивое ПМ 2,5 опасних честица микроскопске величине које оштећују плућа. Хронично загађење ваздуха широм планете скраћује просечни глобални животни век за више од две године по особи, али становници јужне Азије губе око пет година живота као резултат смога, што је утицај који се готово може упоредити са штетностима изазваним пушењем. Допринос загађења ваздуха болестима се не подноси подједнако широм света. На пример, док загађење ваздуха чини око 20 одсто смртних случајева од исхемијске болести срца на глобалном нивоу, тај проценат се креће од пет одсто у регионима са вишим приходима до преко 30 одсто у регионима подсахарске Африке и јужне Азије. Ове варијације одражавају не само изложеност загађењу ваздуха већ и друге друштвене, економске и демографске факторе који утичу на основни здравствени статус и ниво угрожености становништва, укључујући приступ медицинској нези.

Нека истраживања показују да је аеро-загађење после пушења цигарета најчешћи узрочник појаве карцинома плућа?

Пушење је свакако узрочник број један за развој карцинома плућа. Ипак, најновија истраживања спроведена код људи који су оболели од ове болести и који никада нису пушили указују да највећи проценат њих живи у областима са стално високим аеро-загађењем. Доказана је повезаност хроничних упалних процеса, који се срећу код људи изложених аеро-загађењу са стварањем одређених супстанци у организму (интерлеукин 1-бета), које утичу на претварање здравих ћелија плућа у туморске ћелије.

Које су најосетљивије групе становништва када је загађење ваздуха велико, односно када су неки наши градови међу најзагађенијима у свету?

У целом свету деца и старији највише трпе због утицаја загађења ваздуха на здравље. Врхунац смртности од загађења међу бебама у првом месецу живота одражава утицај изложености честицама на неонаталне болести повезане са малом порођајном тежином и превременим рођењем и на инфекције доњих респираторних органа. Други, већи врх у старијим старосним групама одражава допринос загађења ваздуха инфекцијама доњих дисајних путева и болестима које се развијају током времена, као што су исхемијска болест срца, мождани удар, ХОБП, рак плућа и дијабетес типа 2. Последњих година свест јавности о теми загађења ваздуха је значајно порасла у Србији. Иако се у нашој земљи бележи минимални пад загађености ваздуха и концентрације штетних честица и озона у ваздуху у односу на 2010. годину, стопа смртности повезана са загађењем ваздуха у 2019. била је међу највишима на југоисточном Балкану, као и у читавој Европи. Водећи фактори ризика који чине највећи терет болести у Србији су висок крвни притисак, ризици у исхрани, дуван и дијабетес. Главни узроци смрти укључују исхемијску болест срца, цереброваскуларне болести – мождани удар, хипертензију и рак плућа. Загађење ваздуха се сматра седмим водећим фактором ризика за настанак смрти у Србији у 2019. и са 12.700 смртних случајева годишње који се приписују загађењу ваздуха, национална стопа смртности повезана са загађењем ваздуха је међу највишима у Европи.

Можемо ли уопште да се заштитимо од тога?

Постоје препоручене мере заштите од аеро-загађења. Проверавајте дневне прогнозе загађења ваздуха у вашој области. Избегавајте вежбање на отвореном када су нивои загађења високи. Када је ваздух лош, можете вежбати у затвореном простору – теретани, на траци за ходање или собном бициклу. Ограничите време које ваше дете проводи играјући се на отвореном ако је квалитет ваздуха нездрав. Увек избегавајте вежбање у близини места са великим прометом саобраћаја. Чак и када су прогнозе квалитета ваздуха добре, возила на прометним саобраћајницама могу створити висок ниво загађења у околини, чак и до 500 метара удаљености. Користите мање енергије у свом дому. Производња електричне енергије и других извора енергије ствара загађење ваздуха. Смањењем употребе енергије можете помоћи у побољшању квалитета ваздуха, сузбијању емисије гасова стаклене баште, подстицању енергетске независности и уштеди новца. Користите алтернативне видове превоза уместо вожње аутомобила. Немојте спаљивати дрва или смеће. Спаљивање огревног дрвета и смећа су међу главним изворима загађења честицама чађи. Не дозволите никоме да пуши у затвореном простору и подржите мере да сва јавна места буду без дуванског дима.

Вакцине штите од ковида 19 и грипа

Због аеро-загађења и хладног времена многи људи више бораве у затвореним просторијама. Да ли очекујете да ће због тога ускоро доћи до пораста броја оболелих од ковида 19? И страхујете ли од „судара” грипа и вируса корона?

Боравак у затвореном простору у зимским месецима одувек је био фактор ризика за повећање броја свих респираторних инфекција. Са смањивањем и укидањем ограничења путовања и окупљања свугде у свету, очекивани зимски пораст случајева оболелих од ковида 19 има изгледа да се комбинује са поновном сезоном грипа, узрокујући „близаначку” епидемију ове две болести. Број случајева вируса корона је низак, али почиње поново да расте у многим деловима света. Неколико европских земаља, укључујући Француску, Немачку и Британију, поново доживљава пораст хоспитализација и смртних случајева у вези са вирусом корона.

Вакцине против ковида 19 и грипа, иако можда не спречавају инфекцију, још увек су најбоља расположива заштита од тешких форми болести и смрти, нарочито код старијих, особа са ослабљеним имунитетом и трудница, које спадају у најугроженије категорије становништва.