Вишеструки повратници су деца улице

Мајку никада није упознао а отац није водио бригу о њему. Живео је на селу, у кући са баком, у лошој материјалној ситуацији, без запослења, са завршеном основном школом. Примали су социјалну помоћ.

Као дечак од десетак година проваљује у сеоске куће и краде, одлази у Васпитно-поправни дом у Крушевцу, где проводи четири године. Као пунолетни младић, наставља са крађом, одлази у затвор на четири месеца, а када је имао 21 годину извршио је силовање и убиство старице. Дужа затворска казна није имала ефекат. Учествовао је у тучама и побуни затвореника, због чега је дисциплински кажњаван.

Само три месеца је био поново на слободи када је покушао да силује 90-годишњу жену. На суду не признаје дело, не показује кајање ни саосећање са жртвама. Окривљује друштво и непоказивање бриге према њему за своје поступке.

Ово су кратки наводи из „студије случаја” о вишеструким повратницима који су издржавали казне у затвору у Нишу због силовања. Анализирани су лични листови укупно 55 осуђеника који су у КПЗ у Нишу боравили од 2001. до 2011. године, као и судски списи о правноснажно пресуђеним предметима из групе кривичних дела против полних слобода.

Закључено је да се примарни извршиоци у веома кратком периоду након издржане казне и пуштања на слободу из затворске установе јављају као поновни учиниоци истог или сличног кривичног дела. О резултатима ове студије говорила је недавно на саветовању кривичара на Златибору др Дијана Јанковић, судија Апелационог суда у Нишу.

– У домаћој и страној судској пракси уочено је да се починиоци кривичних дела против полних слобода, најчешће силовања, веома често јављају као повратници истих или истоврсних дела и то у кратком периоду након издржане казне затвора и после тога бивају поново ухапшени и осуђени. Посебно је установљено да они у поврату дело понављају према сличним жртвама као и у претходно почињеном, на пример према старијим женама, малолетницима, деци, у оквиру породице, или користе сличне околности које им олакшавају извршење кривичног дела и контакт са жртвом – навела је др Дијана Јанковић.

Анализирала је случај вишеструког повратника М. М, чије су две жртве биле жене старости 66 и 90 година. Између два силовања провео је у затвору 11 година и 11 месеци. Била му је изречена јединствена казна у трајању од 13 година затвора, јер је жртву претукао, силовао и на крају убио ножем. Убиство је признао, а силовање порицао пред судом. Казна му је била смањена због примене амнестије, па се годину и месец дана раније нашао на слободи.

После само три месеца, ушао је ноћу у кућу 90-годишње жене. Покушао је обљубу применом силе, али је наишла старичина ћерка, па је побегао кроз прозор.

Саслушани сведоци из села навели су да им је још као десетогодишњак улазио у куће, тако што је обијао, ломио прозоре и односио новац и вредне предмете. М. М. је навео у подацима да му је отац жив али да не живи са њим, а да му је мајка умрла. Сестра му је парализована и предата посебној установи на чување.

Вештак неуропсихијатар евидентирао је ограничене интелектуалне способности, максималну едукативну запуштеност и прекраћеност у емоционалном, социјалном и интелектуалном сазревању, пише у студији.

„Он је дете улице, дете које нема повратну спрегу, које се не каје, могло би се рећи да нема рационално мишљење те показује значајну социјалну оскудност све до тежег облика социјалног дебилитета условно речено. Реч је о особи која расте и сазрева у неорганизованој породици из којих разлога му недостаје едукација. Одрастао је као дете које нема контролу понашања, које скоро перманентно чини прекршаје све до актуелног кривичног дела убиства и силовања”, навео је вештак неуропсихијатар после првог злочина 2000. године.

Децембра 2012. М. М. је пуштен на слободу. Вратио се у село у кућу своје бабе и издржавао се од социјалне помоћи и повремено од наднице. У марту 2013. покушао је у селу да силује старицу. Једно време је посматрао њену кућу, знао је да живи сама и да је ћерка повремено обилази, па када је ћерка изашла из куће, искористио је моменат да уђе. Применио је силу, али је срећом у извршењу дела спречен јер је наишла ћерка оштећене, која је почела јако да лупа на улазна врата и дозива мајку и комшије. Искочио је кроз прозор. Новчаник са новцем није однео, нити је било трагова преметачине и крађе. Пред судом је негирао покушај силовања и навео да је хтео да старици украде новац.

Приликом увиђаја новчаник је пронађен испод јастука, једна чарапа окривљеног била је умотана у јорган а друга испод креденца, а затечен је јорган пребачен на узглавље.

Ново неуропсихијатријско вештачење после 12 година било је готово исто, уз додатак да се код М. М. још више развијају криминалне склоности као и склоност ка рецидиву.

„У КПЗ је дошао на издржавање казне затвора са 21 годином, идентификовао се са другим проблематичним затвореницима и структурисао у психопатску личност склону имплузивном, асоцијалном и антисоцијалном понашању, што је постало једини могући образац понашања. Овако структурисане личности формиране у неповољном социјалном окружењу уз скромније интелектуалне потенцијале и емоционалну, социјалну и едукативну запуштеност, лакше се одају делинквентном и криминогеном понашању, из разлога што им је нарушена способност адекватног сагледавања узрока и последица таквог понашања, као и способност цензуре социјално неприхватљивих понашања”, објашњава вештак неуропсихијатар.

Уочене су сличности у извршењу оба кривична дела – жртве су биле жене у позним годинама, које живе саме и злочинац их је познавао одраније, а оба дела је планирао и извршио током ноћи.

Анализом случајева закључено је да криминогене склоности осуђених из ове групе кривичних дела долазе до изражаја у раним годинама живота, а такозвани специјални повратници за дела против полних слобода јављају се као примарни извршиоци најчешће у старосној структури до 30 година, док друго дело у највећем броју случајева чине између 30. и 40. године, и то веома брзо после издржане казне затвора.

Посебне мере за посебно опасне

Француски закони забрањују извршиоцу сексуалног напада, који је издржао казну, да изабере пребивалиште близу старе жртве. Предвиђено је да локалне управе полиције и жандармерије буду обавештене о идентитету и адреси сваке особе која је била осуђена на казну затвора од три године и више.

После случаја серијског педофила силоватеља у Француској је донет и закон о сигурносном смештају односно безбедносном задржавању злочинаца. Ова мера предвиђа да се задрже у затвореним центрима осуђени који се сматрају посебно опасним и кажњени су са више од 15 година затвора.

Дебате о поврату биле су актуелне 2011. године након случаја „Агнес”, који је узбуркао француску јавност, због убиства 13-годишње девојчице, које је било учињено на екстремно насилан и свиреп начин, како је писала француска штампа. За злочин је оптужен 17-годишњи ученик, који је годину дана раније већ био осуђен за силовање. У јавности је постављено питање да ли је било или није било „неуспеха” у рехабилитацији и праћењу понашања малолетног оптуженог након првог кривичног дела, када је пуштен на слободу после четири месеца притвора и стављен под судски надзор са психијатријским и психолошким праћењем и за то време није прекршио ниједно правило надзора. Колеџ у који је ишао осумњичени није био информисан о његовој прошлости, а родитељи су били укључени у програм његове едукације.

После овог случаја француски министар за високо школство изјавио је да закони који штите малолетне преступнике више не одговарају јер је много већи број насилних младих људи у друштву него у време када су закони донети.