Србија привлачи руски таленат и капитал

Прво што руски држављани питају када стигну у Београд јесте како да изнајме стан и где се налазе мењачнице за криптовалуте, јер је дигитални новац један од начина да изнесу средства из своје земље, каже власница апартмана у престоници која је за већину њих прва адреса.

Колико Руса се од почетка рата у Украјини привремено настанило у Србији не зна се поуздано, али се спомињу подаци од 25.000 до 100.000 (према извештајима Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила у Србији). Оно што се поуздано зна јесте то да су од 24. фебруара до 12. октобра регистрована 682 привредна друштва и 1.623 предузетника чији су оснивачи правна и физичка лица из Руске Федерације, речено је за „Политику” у Агенцији за привредне регистре.

Србија се у трци за привлачење руских талената и капитала појављује као предводник, пише амерички „Вол стрит џурнал”. Овај лист је нашу земљу означио као дестинацију одличних услова за живот и рад и захваљујући томе све више странаца из целог света, пре свега, ИТ стручњаци, бирају Србију.

Наглашава се да је велики број руских држављана, предузетника, власника високотехнолошких фирми и ИТ професионалаца који су напустили Русију након почетка рата, изабрало Београд или Нови Сад, пре Дубаија или неких других градова, за пресељење и живот.

„Вол стрит џурнал” наводи да се међу земљама које су отвориле своја врата таласу Руса, Србија као мала балканска нација, појавила као главно одредиште за технолошке фирме и висококвалификоване професионалце. Десетине хиљада руских инжењера, програмера, предузетника, уметника и научника дошло је последњих месеци у Србију. Скоро 700 фирми повезаних са Русијом отворило је филијале у којима запошљава хиљаде Руса.

„Компанија ’Лускофт’, која развија софтвер заснован на вештачкој интелигенцији за банке, телекомуникације и произвођаче аутомобила као што су БМВ и ’Фолксваген’, преселила је 1.000 виших инжењера из Русије у Београд, а у току је довођење још 1.000”, рекао је Михајло Постић, представник компаније у Србији. Нагласио је да је наша влада помогла са четири чартер-лета „Ер Србије”, за особље и њихове породице и брзо издала радне и боравишне дозволе. „Вол стрит џурнал” пише да Постићева фирма сада преговара са владом о потенцијалној инвестицији у стамбени простор за смештај више хиљада радника који намеравају да се трајно запосле. „Подстицаји за стране инвеститоре укључују попуст од 70 одсто на порезе и социјалне доприносе за пет година, као и друге субвенције”, казао је Ненад Пауновић, из кабинета Владе Србије.

Додао је да је систем првобитно дизајниран да се допадне западним компанијама као што је „Мајкрософт”, која води развојни центар у Београду.

Да ли ће руски држављани овде привремено боравити или ће се неки од њих настанити и оставити траг у нашем друштву?

Михаило Гајић, из економске истраживачке јединице организације Либек, навео је да нам у овом таласу не долазе архитекте, лекари, универзитетски професори, већ првенствено они који су запослени у међународним компанијама. „Пошто им је пословање у Русији отежано оно се измешта на друге стране, на којима се Србија нашла као интересантна зато што за улазак није потребна виза за туристички боравак до 30 дана. То је њима довољно да заврше папирологију за добијање радне дозволе и отварање малих компанија преко којих ће решити питање свог боравка у Србији”, рекао је Гајић.

Упитан како долазак руских држављана утиче на српску привреду одговорио је да Руси на кратак рок носе првенствено потрошњу.

„Реч је о људима који раде за пристојне плате у српским условима. То директно утиче на тржиште некретнина зато што је велики број њихових долазака повећао цене закупа станова, па чак и пословног простора. Такође, утиче на грађевинску област зато што њихова тражња за великом количином пословног простора подиже цене и повећава ниво производње грађевинског сектора. То се види на Новом Београду где је неколико зграда закупљено за канцеларије руских компанија”, казао је Гајић за „Политику”.

Према његовим речима на дужи рок привреда Србије би од њих могла да има неке већу корист у виду преноса знања и вештина, уколико би решили да оснивају своје компаније овде. Што значи да не раде преко интернета за странце него да овде праве своје фирме, запошљавају домаћу радну снагу и имају неке своје производе које би извозили.

„То је на дугом штапу. Србија треба да поправи пословни амбијент у вези са информативно-комуникационим технологијама. Посебно је проблематично питање Закона о девизном пословању које онемогућава развијање стартап компанија код нас” додао је Гајић.

Проблем је што долазе стручњаци који већ имају могућност да раде нешто преко интернета. Они су на неки начин измештени из српске привреде и не сарађују са њом, али ће наравно овде трошити новац који зараде. Подићи ће привредну активност и промет од пекара до издавања простора, али пошто су они одвојени од српске привреде неће имати ни претерано велики утицај на њу. Они који региструју овде пословање најчешће су мали предузетници који су евидентирани као паушалци. Гајић сумња у број од више десетина хиљада Руса који бораве у Србији и сматра да се већи део њих вратио у своју државу или отишао у треће земље. Србија је за већину била хаб на путу ка Западној Европи или Америци.