Понедељак, 30.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Прва трамвајска станица

Особиту драж има прва трамвајска станица. Онда када у поласку има места напретек. Тада читаш на миру новине или шта друго, посматраш људе и зграде, уживаш у дужини вожње
(Фото Н. Марјановић)

„Јутрос је један младић у трамвају изгубио памет. Молимо малу, пегаву плавушу да је врати. После је могу и заједно користити”.  (Душко Радовић)

Ово није текст о метроу који је ионако у Београду „на дугом штапу”. Стога остају по страни и „Цаца у метроу” (књига Рајмона Кеноа), француска песма „Последњи метро”, па и истоимени филм Франсоа Трифоа (из 1980, с Кетрин Денев и Жераром Депардјеом). Но, неупоредиво је славнија драма „Трамвај звани жеља/чежња” Тенеси Вилијамса, успешно преточена и на позоришне даске и у покретне, филмске слике (режија Елија Казан, 1951. година, са Вивијен Ли, Марлон Брандом и Карлом Малденом). Прожета јаким дијалозима, динамичном радњом и емоцијама. Џони Штулић је певао о „шљакерима који спавају по трамвајима” („68”), Бјело дугме изводило некада „Трамвај креће/Како бити херој у ова шугава времена”, група У Шкрипцу   „Бели трамвај”, Срђан Марјановић „Трамвај”. Спот Николе Чутурила Чутуре за песму „Буди се” делом је снимљен у предметном „покретном простору”. Арсенова тужна шансона „За једну капи чистога живота” прећена је видео записом са Масимом Савићем у трамвају...

У истом контексту помињем и роман Јовице Аћина, „Пилот трамваја” (2019) и причу „У трамвају” (2021), словачке књижевнице Етеле Фаркошеве. А на трен ми се у свести појавише и потресни снимци пројектилима погођених трамваја у Сарајеву средином ратних 90. година прошлога столећа.

Возио сам се – понекад и то чиним и сада – трамвајем разним београдским улицама, у Загребу, пешачком зоном и околином, чак до Јаруна. Па више пута кроз истанбулску вреву, затим у Лисабону (чувеном „двадесет осмицом”!), као и у Прагу, Атини... У Берну, 1996. године сретах зелена трамвајска кола кретала су се изувијано као глиста да бих наредном веку виђао слична по Београду, као швајцарски поклон града Базела.

Нарочито су атрактивне београдске трамвајске руте узбрдо, особито она код Калемегдана. Задовољство ми чини и када пругом прелазим савске мостове.

Готивим и воз: уживао сам, на пример, у путовању од Хамбурга до Бремена и Либека, такође у фуриозном француском ТГВ-у. Али и крећући се домаћом композицијом до Бара, преко Ужица – док не „пукне жица”, а нарочито оним ноћним вожњама на релацији Београд–Ријека или Београд–Копар; из детињства, носталгично памтим и линију шинобуса из Шапца до Руме.

Трамвај је ипак нешто посебно! Спрам воза, њега краси умерена брзина, карактеристични звук кочница при стајању или заокретању, специфична сирена, споро промицање слика урбаног пејзажа, распоред седења, атмосфера. Причало се да је једаред испит из Римског права гласовита београдска професорка Јелена Даниловић  обавила у трамвају, у „двојци”, на путу за зубара, да студенти не дангубе чекајући је.

„Слаба тачка” трамвајског превоза су кишни и снежни временски услови када није редак прекид напајања на мрежи. Али и низ тада принудно сукцесивно заустављених шинских возила има својих чари, под условом да не журите на нешто заказано.

Старе слике чувају успомене на тадашње трамваје. Београд је – а и Суботица и Дубровник, премда је у њима 70. година прошлога века овај облик превоза укинут – међу првима у свету имао трамвај, најпре с коњском запрегом, још крајем 19. века. Главна траса је ишла Теразијама, окретница беше преко пута Народног позоришта, код споменика кнезу Михаилу; било је тада и других живописних линија као што је она топчидерска. Почетком наредног столећа уведени су електрични трамваји: пореклом белгијски, чешки, италијански, немачки, југословенски, а најновији су „шпанци”.

Особиту драж има прва трамвајска станица. Онда када у поласку има места напретек. Тада читаш на миру новине или шта друго, посматраш људе и зграде, уживаш у дужини вожње. Без штетних гасова, док клопарање точкова опушта. Волео сам, такође, да се једанаестицом довезем из Новог Београда до Калемегдана, односно до врха Кнез Михаилове улице. И да се истим путем вратим, после шетње или/и неке куповине. Освежен.

Композиције које су тога дана завршиле своје путање или се за њих тек припремају  „спавају” у депоима у Новом Београду и Дорћолу. Оно њихово раније чувено коначиште „ремиза”, трамвајска гаража на Булевару револуције/Краља Александра близу Вуковог споменика, пало је у много чији заборав.

Исидора је „деветком” с Вождовца – од тамошњег бившег биоскопа, близу улице Краља Владимира где је са родитељима ономад становала – долазила  у Блок 45 близу савског кеја где се слабо оријентисала у погледу проналажења моје адресе. За мене, тада почињаше малтене прави ритуал: чекање на станици, загледање у број долазећег трамваја и његова излазна врата. Нестрпљење. Пратио сам је такође „деветком” када би од Блока ноћу ишла кући. А после назад, углавном празан трамвај а безмало пуст ја. Време за размишљања, самопреиспитивања.

Једном је од мене „шином” отишла љута што је после неке свађице нисам испратио. Биће да је тô био само повод, не и разлог! И није се више никад вратила, нити јавила.  Иначе, коса њена беше боје шумског меда, бујна а кратко асиметрично ошишана. Овално лице складних црта у нијанси недозреле брескве. Пуне усне, ноздрве налик онима Уме Турман. Проницљиве очи – нешто између резедо и бледотиркизне, зависно од јачине и угла сунчеве светлости; знале су да буду, на трен, и сањалачке. Једва назначена прса, струк и ноге као у девојчице. Интригантан, опрезан осмех. Утегнута, стасита. Деликатна и дискретна, раскошне интелигенције. Чврста као стена, и споља и изнутра. Недокучива. Личност као створена за заједничку професионалну сарадњу, за пословни партнерски однос. Опет, мало изгледна – закључих одоцнело – за трајнију љубавну приватну везу. (Бар са мном.) Добрано трезвена, местимице и хладна, често равнодушна, ретко расејана, претежно рационална. Озбиљна и поуздана, стабилна. Привукао ме је мирис и ширина строге, несвакидашње Исидорине дубиозне лепоте. Вртоглавица пред наступајућу зрелост, опраштање с „првом” младошћу. Као резултат нашег растанка.

Пошто се заувек удаљила из мог живота, неколико година касније ишчитао сам одушевљено роман „Тишина у октобру” Јенса Кристијана Грендала. И као што није сасвим јасно зашто је Астрид, лик из те књиге, без објашњења напустила брачну заједницу, тако је немо из мог видокруга нестала и Исидора. Да ли је срела неког другог, да ли јој је наша рутина засметала, одвела је даље ка тражењу среће? Или је у међувремену чула нешто о мени – тачно или нетачно – што ју је мотивисало да оде? На крају крајева ово и није (био) првенствено прилог о њој, него о својеврсној мистичности једног урбаног шинског возила. И када си у њему, и када (ти) пристиже, односно одмиче задатом трасом. Или док о њему необавезно размишљаш или помало сетно пишеш.

„Живот личи на трамвај. Мењамо сапутнике, стално неко улази и излази. Једно време смо заједно да бисмо на крају поново остали сами.” (Душко Радовић)

Професор Правног факултета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
Grad bez tramvaja je grad bez ljubavi.Grad sa sakatom dusom i rastujucim egoizmom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.