Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јесењи панађур у Дебељачи

На управо окончаном овојесењем вашару, није било гужве као у бољим временима, али нису изостале „авеније” штандова и тезги са свакојаком занатском робом, повртарским производима, традиционалним слаткишима
Јесењи панађур у Дебељачи
Вашарска традиција у Дебељачи дужа је од 150 година (Фото:графије О. Јанковић)

Надалеко чувени панађур у јужнобанатској Дебељачи, последњи у овој години, одржан је минулог викенда. Вашарска традиција у овом месту дужа је од век и по. Својевремено, између реформатске Mађарске и Српске православне цркве у центру села, где је сада парк, „столовао” је и по девет пута годишње. Имао је тематске дане, а на вашар се долазило и из Италије, Грчке, Француске, Чешке, Пољске, Белгије…

На управо окончаном овојесењем панађуру није било гужве као у бољим временима, али нису изостале „авеније” штандова и тезги са свакојаком занатском робом, грнчаријом, сарачком опремом, намештајем од дрвета. Пред потенцијалне купце изнети су и повртарски производи, пећи на чврсто гориво, казани, ариљски и турски веш, ловачка опрема, садни материјал, традиционални слаткиши попут лицидерских срца, желеа и свилених бомбона, јабука у шећеру...

Продавци, углавном из региона, вајкају се „како је некада све било боље”. У неповрат је, додају, нестао обичај да се дође запрегом и да од трговине све врви на вашаришту површине 12 хектара на ободу села. Ипак, признају да се у Дебељачи за дан може пристојно зарадити, више него на другим местима.

„Некада је било много коња, данас се фијакер не да видети. Од стоке продавци извели тек два, три грла. Какво нам је тржиште крупне стоке, тако је и овде, мршаво. Народ загледа, али слабо купује. Исто је и на другим вашарима”, вајка се Витомир Крстић из Гаја, кога смо срели у сточном делу, који се наставља низом провизорних обора са ситнијом стоком и понеким прасетом и козом у гепеку.

На панађуру у Дебељачи традиционално је богата угоститељска понуда, па је тако било и овога пута. Роштиљски специјалитети мамили су из облака непрозирног дима, на ражњевима су се окретали прасићи и јагњићи, а под шаторима угоститеља било је тешко наћи слободну столицу.

Ова манифестација, важна друштвено-економска, па и културна институција јужног Баната, одржала се упркос изазовима времена, а трајаће и надаље. Већ је заказано наредно окупљање – за последњи петак у марту 2023. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.