Гура ли Америка Зеленског да преговара са Путином

Док се руске снаге повлаче с десне обале Дњепра код Херсона и укопавају на левој, а да се не зна да ли је то последица неког договора или само тактичка варка у намери да крену у неочекивану офанзиву, у западним медијима се све чешће појављују тврдње да је украјински председник изложен притиску на неку врсту договора.

Дан после изненадне прошлонедељне посете саветника за националну безбедност америчког председника Џејка Саливена Кијеву, „Вашингтон пост” је објавио да САД „гурају Зеленског да покаже спремност на преговоре с Путином”. Чак и украјински медији процењује да никако не може бити случајност да се таква теза подударила с посетом високог америчког званичника и да је вероватно тај предлог изнет председнику. Сам Зеленски је пре неколико дана у свом вечерњем обраћању посебно нагласио да Русија разговара с другим земљама о спремности на преговоре.

Да нека врста разговора о примирју или мира ипак постоји закључује се и на основу Саливенових речи на конференцији за медије у Кијеву, када је рекао да САД одбијају да преговарају с Руском Федерацијом о условима под којима ће задржати окупиране делове Украјине.

„Сами услови под којима су Руси у принципу спремни да воде дијалог су неприхватљиви, пошто сви разговори треба да почну с потпуном деокупацијом Украјине”, Зеленски је тада рекао да би једини услов за постизање мира могло да буде обнављање Украјине у границама из 1991, а његов шеф кабинета Андриј Јермак је додао да би Русија морала да плаћа одштету и да Украјина добије међународне безбедносне гаранције. Ово су свакако максималистички захтеви и јасно је да договор није остварљив у овој фази.

Али информације „Вашингтон поста” су само поткрепиле гласине неименованих извора у западној штампи да Русија и САД наводно преговарају о могућности склапања примирја. Према тим изворима, Русија би задржала копнени коридор до Крима, али би заузврат напустила Херсон. У том светлу се тумачи и недавна изјава команданта Здружених снага, генерала Сергеја Суровикина, да је ситуација на том правцу тешка и напета и да не искључује доношење тешких одлука.

Тумачи се да је повлачење руских снага с десне обале Дњепра последица договора, а не претње украјинском офанзивом. Уколико се такав компромис не постигне или пропадне, Руси су укопани с три линије одбране на левој страни и одатле могу да крену у офанзиву.

Сада је и „Волстрит џорнал”, позивајући се на поуздане анонимне изворе, објавио да лидери западних држава незванично разговарају о могућим условима за постизање мира између Москве и Кијева, иако још немају коначан став према томе како би то решење могло да изгледа.

Притом су свесни да постоје сасвим опречни ставови међу украјинским савезницима шта и колико треба која страна да добије. Лист подсећа да су републиканци довели у питање даље финансирање Украјине, а недавно је и група од 30 демократских конгресмена позвала Белу кућу да започне мировне преговоре с Кремљом о Украјини, иако су под притиском повукли предлог.

Међу европским лидерима јавно се за мир залаже Емануел Макрон, понављајући да ће Зеленски на крају морати да разговара. Међутим француски председник инсистира да о условима преговора треба сам да одлучи председник Украјине. Немачки званичници се не изјашњавају јавно, али су због свеукупног положаја изазваног ратом у Украјини најзаинтересованија европска држава да се овај рат заврши.

Како би повећали притисак на Зеленског и смекшали његов одлучан став да нема преговора с Путином, „Вашингтон пост” подсећа на „растући замор” западних савезника Украјине, што свакако доводи у питање њихову даљу војну и финансијску подршку. На крају, ни проблеми са рутерима „Старлинка”, поновним прекидима њиховог рада и захтевима за плаћање, што ствара хаос у украјинској војсци – умногоме помаже да Зеленски схвати да би без савезничке помоћи пораз био брз. У таквој ситуацији примирје би за њега било спас.

С друге стране, без обзира што руски званичници увек говоре да су за разговоре, питање је на шта је Путин спреман. Нико не очекује да би нека врста договора могла да уследи брзо. Предстоји зимски период који усложњава ситуацију на фронту, Зеленском је потребан неки успех на терену да не би у преговоре ушао као поражена страна, а Путину требају озбиљне писане гаранције како би постигао циљеве због којих је и ушао у рат. Тако да би се пре дипломатских покушаја на фронту могло очекивати заоштравање у коме ће обе стране нешто добити и нешто изгубити.