Глас за дечју књижевност

Брига за потомство је заједнички садржалац сваке одговорне заједнице. Осим настојања да се пружи материјална подршка младим паровима, да се повисе дечји додаци, да се увећа број обданишта, предшколских установа, да се унапреди настава у школама, да се побољшају услови за запослење и слично, потребно је у већој мери промовисати и књижевност за децу.

Приметно је да дигитална ера упућује децу на мобилне телефоне, таблете, компјутерске игрице, а да навика читања знатно опада и прети потпуним престанком. Међутим, садржаје, доживљаје, замишљања, емоције, образовање који се стичу уз књигу није могуће стећи уз екран.

Лист „Политика” је на насловној страни Културног додатка, поводом овогодишњег Сајма књига, објавио песму Љубивоја Ршумовића насловљену „Сарадник сунца” и посвећену Душку Радовићу. Уредница додатка и песник заслужили су похвале за добар избор и леп колегијални гест. Обострана пажња коју су том приликом показали подсетила ме је на нехатан однос САНУ према ствараоцима литературе за децу. Кад сам на свечаности поводом прославе 95 година од почетка емитовања Радио Београда упитао Др Владимира Костића, председника САНУ, како је могуће да један тако врстан, плодан и признат писац за децу, какав је Ршумовић, није члан те угледне установе, добио сам немушти одговор да избор не зависи од њега. Сви који беже од одговорности одговарају слично.

Љубивоје Ршумовић, аутор бројних радио и ТВ емисија и серија за децу и одрасле (више од 600 емисија на РТС-у), после више од 90 написаних и објављених књига (често воли да каже да има више објављених књига него година), није доспео ни до прага САНУ.

Књижевни углед и афирмација међу читалачком публиком песника Љубивоја Ршумовића свакако нису под сумњом. Сви су једногласни у уверењу да је реч о истинском песнику чије се дело потврдило у времену. Ако је тако, а јесте, није ли онда неспоразум у третману који има књижевност за децу? Сматра се, посебно међу зналцима, да је то најосетљивији вид књижевног исказивања. Место у академији својевремено су заслужили и Душко Радовић и Драган Лукић.

Указивањем на овај превид у вредновању књижевних родова намера ми је да подсетим на деловање људи који обликују свест наших нараштаја, из којих ће многи закуцати на врата Српске академије наука и уметности.

Милан Орлић,
дипл. ел. инж., технички директор Радио Београда у пензији