Европљани „испод радара” грабе сибирски ЛНГ

Трговци течним гасом у Европи изгледа не маре за одлучна зарицање Брисела да се ЕУ мора по сваку цену, и што пре лишити зависности од руских енергената.

Колико у септембру, Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије (ЕК), поручила је Европљанима: „Морамо се ратосиљати те (енергетске) зависности од Русије!” И док је увоз сибирског природног гаса у ЕУ драматично опао од почетка „специјалне војне операције” Москве у Украјини, подаци са европског тржишта енергента, показују сасвим другачије апетите Европљана према руском течном гасу (ЛНГ).

Наиме, колико од јануара до септембра, увоз течног гаса из Русије у ЕУ порастао је за 46 одсто, саопштила је недавно Европска комисија. Француска, Холандија, Шпанија и Белгија, избиле су у том периоду у врх листе купаца руског ЛНГ. Вероватно зато што је у новонасталим околностима, тражња ЛНГ у Француској ове године порасла за 88 одсто, у Холандији 109 одсто, а у Белгији чак 157 одсто, наводи дневник „Дејли стар” из Бангладеша.

Тако се десило да је трећина свих овогодишњих испорука руског ЛНГ стигла у Француску, а готово четвртина у Шпанију, наводи Блумберг. Истовремено, лавовски део руског ЛНГ који је ове године доспео у Европу, испоручила је руска приватна енергофирма „Новатек” у чијем управном одбору француски „Тотал” има два члана, уз 20 одсто акција (Кинеска национална нафтна компанија поседује такође 20 одсто, док кинески Фонд „Појас и пут” држи 9,9 одсто акција). „Тотал” при том нема никаквих дилема о гасном бизнису са Русијом.

„Наставићемо да превозимо ЛНГ из Русије све док не буде санкција, зато што ми доприносимо безбедности снабдевања Европе. Ако буде санкција, сместа престајемо”, пренео је Ројтерс изјаву Патрика Пујанеа, председника „Тотала”.

Ако је одлучна да се одрекне сибирске нафте крајем ове године, а сибирског природног гаса до 2027, зашто Европска комисија под удар енергосанкција и других казнених мера, није до сада ставила и руски течни гас?

У сваком случају, Запад пре 5. децембра (када у ЕУ званично ступа на снагу рампа руској нафти у прекоморском транспорту), навелико наставља да купује сибирске бареле, као и течни гас. И док руска прерађена нафта стиже у САД и ЕУ ових дана, из рафинерија од Сицилије до Индије и Вијетнама, руски ЛНГ креће се ка европским купцима и из постројења Портоваја, надомак луке Уст Луга, несуђеног почетног извозног одредишта заустављеног „Северног тока 2”.

Колико средином октобра, у грчку луку Пиреј, пристигао је руски ЛНГ танкер „Псков” са првом испоруком тог гаса из Портоваја, пренео је „Блумберг”. Коме је из гасног раскршћа у близини Санкт Петербурга упућен гас, који је према ранијим замислима финансијера и градитеља „Северног тока 2” био намењен Немачкој, а завршио у Пиреју, није саопштено.

У међувремену, Русија, четврти светски извозник ЛНГ (после Катара, Аустралије и САД), наставила је прошлог месеца пуном паром да извози течни гас. Наиме, колико у октобру, Русија је извезла ЛНГ највише од марта, односно 1,1 одсто више него истог месеца лане. Француска, Кина и Јапан тренутно предводе листу најјачих купаца тог руског енергента, преносе агенције.

Текућа европска грабеж за енергентима где год их има, па и за руским течним гасом, не пролази иначе без последица по друге купце ЛНГ, посебно оне у Азији. Европљани су ове године на берзама енергената купили више ЛНГ него иједне године раније: та помама богатог купца суочила је Бангладеш, Пакистан и Индију са осетним мањком течног гаса за домаће тржиште, наводе извори са индијског потконтинента. „Европа покушава да се домогне сваког молекула гаса, где год може. Они купују све од гаса тренутно на тржишту, до будућих испорука. Њихова куповна моћ далеко је већа од земаља у развоју. Није чудо да се земље попут Бангладеша, Индије и Пакистана суочавају са принудним падом тражње енергената, несташицама струје, затварањем фабрика, привременом обуставом рада болница...”, наводи Мохамад Тамин са универзитета BRAC у Даки за локалне медије. Колико почетком прошлог месеца, Бангладеш се суочио са масовном несташицом струје у којој је више од 100 милиона људи сатима остало у мраку: локални званичници оптужили су тада „богате купце из далека да не хају за друге”.

Европску помаму за свим гасом кога се може домоћи, ових дана званично је ипак зауставио Пекинг, забрањујући кинеским купцима да набављени руски енергент препродају (по одговарајућој цени) купцима из ЕУ. Купљени руски гас, треба сачувати за домаће потребе зимус, упозорио је Пекинг.