Репрезенти српског лоптања

Тешко да ико од музичара може да замисли оркестар састављен од ислужених музичара, „позајмљених“ из старачких домова. Била би то, ипак, искуствена заједничка свирка задовољства, а не репрезентативног оркестра за улазак у Европску унију!

До 1992. године скоро да нисам пропустио ниједну утакмицу Црвене звезде, а плућа су ми, на крају, била пуна кисеоника од Барија до Токија. Значи да сам уживао у „свирци“ врхунског оркестра најпопуларније игре на свету – фудбала. Српски тим је деведесетих година прошлог века поседовао Бечку филхармонију фудбала. Сада гледам фудбалске тимове Звезде и Партизана, сажаљевајући оне који су давно, са поносом, као партизани, носили црвену звезду у срцу и на капи. Ако се не варам, а зашто би ме „вид“ преварио, није само део перспективне младости напустио Србију, него је продата и свака фудбалска нада наше нам домовине. Остали су изабраници фудбалског хохштаплераја и препродавци нада који нису у Централном затвору. Њихови изабраници су идеали сеоског умећа који могу лоптом да пребаце звоник цркве поседујући „две леве ноге“. Данас такви репрезенти српског фудбала играју, а једва да могу против ислужених рага које су некада вукле кола прослављених светских фудбалских тимова. Велики хор фудбалских навијача свео се на камерне туче и паљевине, те су у томе „успешнији“ од резултата клубова за које, тобож, навијају!

Некада, не тако давно, у управама клубова седели су цењени другови из редова Удбе, па ми дође да викнем: „Живели“, јер се играо одличан фудбал. Остао је само сурогат поменутих и преименованих у тајкунску лигу, а са сурогатима у видном пољу је сурогат фудбалске игре на сцени – под именом Меридијан! Бомбасто име за 11 „генија“ за које два и два нису четири него 2:2 у корист старачких домова фудбала! Незаменљиви посленици српског лоптања су олимпијске кругове претворили у „лисице“ на ногама наших играча, па се има утисак да су их спровели у Пекинг на принудни рад!