Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стопама деспота Стефана Лазаревића

Документарна изложба Миливоја Рупића времеплов је који посетиоци могу да покрену у Галерији ’73 и подсете се на животопис Високог Стефана, који и данас надахњује мудрошћу, доброчинством и храброшћу
Остаци Митрополитског двора у Доњем граду Београдске тврђаве (Фотографије Миливоје Мишо Рупић)

Историјска штива најлакше се обнављају у сусрету са хроничарима. Документарну грађу „Стопама деспота Стефана Лазаревића”, обогаћену фактима и фотографијама, њен приређивач Миливоје Мишо Рупић, као живу читанку, отворио је на Чукарици, а наставиће да је „листа” у местима која баштине успомену на ову изузетну личност. Аутор је током две године, скупљајући материјал, обишао Србију, следом трагова које је оставио мудри владар и доброчинитељ, од Београда, до Голупца, манастира Војловица, Манасија, Копорин... чији је ктитор или обновитељ деспот Стефан био. У овом времеплову, посебно су ђаци показали радозналост да сазнају, а одрасли да се подсете на богат животопис Стефана Високог, како су га од милоште називали, а које Мишо хронолошки износи:

Грб деспота Стефана  

„Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара и Милице Хребељановић, рођен је 1377. године у Крушевачком граду. После страдања Лазара у боју на Косову пољу до пунолетства је владао српском земљом уз помоћ мајке, а после самостално. Титулу кнеза носио је од 1389. до 1402. године. Био је приморан да постане вазал Турске. Због врлина и храбрости византијски цар му је 1402. године доделио титулу деспота, у нади да ће у њему имати савезника у борби против турских освајача. Мудром владарском политиком и војничким способностима уживао је подршку угарског краља Жигмунда Луксембуршког. Он га је именовао за првог витеза реда Змаја. Због мира на својој територији, 1403. године савезнички се повезује са Угарском од које добија делове Мачве, Срема, Баната и Београд, а касније Голубац и Сребреницу на управљање. Београд је 1403. године претворио у своју престоницу, с циљем да буде српско политичко, војно, трговачко, верско и културно седиште. У Горњем граду, на месту некадашњег византијског кастела, деспот Стефан je саградио замак у који се улазило преко покретног моста. Ту су били деспотов двор, куће за властелу, капела, библиотека, ризница, две куле… За деспотово време, Митрополитски двор налазио се у Доњем граду. Турским освајањем 1521. године зграда је урушена. Остаци зидова митрополије могу се видети и данас, а покрај ње је била црква коју је деспот обновио. У њој се чувала чудотворна икона Богородице, заштитнице града. Турци су Цркву успења Богородице претворили у џамију. За време аустријске опсаде 1717. године објекат је срушен. Археолошким радом откривен је део портала на коме је исписано име деспота Стефана. Камени доказ обновитеља чува се у Музеју града Београда”, ово је Рупић уз фотографије на великим паноима изложио Београђанима у Галерији ’73.

У делу данашњег Новог гробља деспот је сазидао гробну цркву београдским митрополитима, болницу и свратиште за странце, наводи Рупић.

„Претпоставља се да је у Београду за време његове владавине било између четрдесет и педесет хиљада житеља. Трговало се сребром, оловом, бакром, тканинама... Трговци су имали повластице јер су доприносили развоју. Радила је и једна врста школе, а учитељ је био деспотов биограф Константин Филозоф. У престоници је било и седиште бискупије”, прича Мишо и признаје да га је посебно занимао Закон о рудницима донет 1412. године јер је Србија била један од највећих произвођача сребра у Европи.

Деспот Стефан ковао је и свој новац. У почетку, да би побољшао монетарну политику, ковао је монете мањих тиража, тежине и лошије обраде од оних за време цара Лазара. Када је добио у посед Сребреницу и нека рударска места у Угарској, квалитет монета се побољшао. Нови динар кован од сребра имао је три пута већу тежину од ранијих издања, па је привреда цветала. Новчанице из тог доба чувају се у нумизматичким збиркама Народног музеја у Београду.

Деспот Стефан подигао је и обновио манастире на Космају. Павловац у селу Кораћица споменик је културе. Обновио је и манастир Тресије, који је био преписивачки центар. Једна од књига писаних овде налази се у Хиландару. Поштовао је уметност. Написао је Слово љубве, песничку посланицу, једну од најлепших у нашој средњовековној култури. Сматра се да је посвећена његовом брату Вуку с којим тада није био у добрим односима. Деспот исказује жељу да љубав према тој особи, чије име не наводи, буде јача од проблема међу њима.

Повеља Београду, Спасовдан и Награда града

У Житију деспота Стефана Лазаревића Константин Филозоф пише да је деспот подарио 1405. године повељу Београду. После деспотове смрти 1427. развој Београда се зауставља, али оно што се негује као трајна вредност до данашњих дана, а он је установио, јесте Спасовдан – слава Београда, у славу и милост Вазнесења господњег. Одлуком Скупштине града 2021. године, највише признање града је „Награда Града Београда – деспот Стефан Лазаревић”. Награђеном се додељује и статуа деспота Стефана, рад академског вајара Светомира Арсића Басаре.

Српска православна црква деспота Стефана канонизовала је 1927. године. У календару СПЦ дан посвећен овом светитељу је 1. август.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.