Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке у Србији: Пројектован раст од три одсто, али је извесно да је тешко остварив

Србија ће се код Светске банке задужити за око 500 милиона евра. Реч је о три нова пројекта, који се односе на продубљивање тржишта капитала, реформу управљања јавним финансијама и подршку структурним реформама у области енергетике, заштите животне средине и јавних финансија. Очекује се и да ће бити одобрени у наредних неколико месеци.

Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке у Србији каже у интервјуу за „Политику” да су ови зајмови важни за нашу земљу јер помажу новој влади да припреми и спроведе бројне структурне промене које ће омогућити прелазак на бржи и зеленији модел економског раста.

– Треба напоменути да смо у припреми два од наведена три зајма радили заједно са развојним партнерима из Немачке и Француске – КфВ и АФД, који обезбеђују део финансија. На тај начин смо мобилисали знатна додатна средства која су сада доступна Србији. Коначно, ови зајмови су битни за нашу земљу јер омогућавају финансирање под доста повољнијим условима од оних који се могу добити на међународном тржишту како у погледу камата тако и рокова отплате – објашњава Шестовић.

Да ли је задуживање у овом тренутку одрживо?

Услови на међународном финансијском тржишту су се доста променили у току ове године, тако да је и задуживање Србије, као и других земаља, сада неповољније него на пример како је било прошле године када је издата последња еврообвезница. Зато је битно да се сада посебно обрати пажња на одрживост јавног дуга. То значи да се буџетски дефицит, као и укупне потребе за задуживањем сведу на минимум. За сада наша влада управо то ради и веома је битно да се то нагласи. Такође је важно напоменути да и сада, као и пред почетак ковид пандемије, држава има знатна средства на депозитима, тако да нема потребе да се задуживање обавља по сваку цену, то јест под неповољним условима. На тај начин наш јавни дуг остаје одржив и под контролом.

Влада Србије је усвојила ребаланс буџета, у коме су расходи већи него приходи. Да ли су расходи под контролом, будући да су представници ММФ-а током недавне посете захтевали да фискална политика буде строжа и оштрија?

Тако је. Влада је недавно усвојила ребаланс за 2022. чиме је буџет усклађен са измењеним стањем у јавним финансијама и економији у односу на тренутак када је усвојен оригинални буџет. Наиме, у међувремену су неки приходи знатно порасли, нарочито од ПДВ-а и пореза на добит. Такође су повећани и непорески, па су укупни приходи за 2022. сада пројектовани на нивоу који је за 1,6 милијарди евра виши него у оригиналном буџету. Са друге стране, планирају се и већи расходи него што је планирано, али у мањем износу. Расходи ће бити већи за 1,1 милијарду евра. Били би и већи, али је влада успела да ограничи раст фонда зарада, који је обично највећа ставка у буџету. Нажалост, знатно су порасли расходи који се односе на јавна и државна предузећа (превасходно ЕПС и „Србијагас”), због чега буџет неће бити у тако добром стању, као што би иначе могао да буде. Зато је сада приоритет побољшање перформанси тих предузећа како би се ограничио раст расхода због њиховог субвенционисања у наредном периоду. У супротном, мораће да трпе друге категорије буџетских расхода, као што су куповина робе и услуга или чак инвестиције, јер ће уштеде уместо на субвенцијама морати да се траже у другим расходима.

Према пројекцији Светске банке колики дефицит се очекује ове године и постоји ли опасност да он буде увећан?

Ми и даље сматрамо да је могуће да буџетски дефицит буде око четири процента БДП-а. Као што смо рекли, буџет је имао веома добре приходе ове године. Само прикупљени ПДВ ће бити око 800 милиона евра изнад плана, и на то треба додати око 450 милиона евра колико је прикупљено пореза на добит преко планираног износа. Са друге стране ЕПС, „Србијагас” и још неколико државних предузећа су тражили финансијску помоћ па је то увећало расходе за више од милијарду и по евра у току 2022. Остаје још да се види како ће бити извршење буџета локалних самоуправа и фондова социјалног осигурања. Све у свему, уколико се не десе неки нови шокови, предвиђање је да ће ове године фискални дефицит бити на сличном или нешто мало већем нивоу него прошле године када је био 4,1 проценат БДП-а.

Светска банка је у редовном економском извештају навела да очекује успоравање привреда западног Балкана. Какве су конкретно прогнозе за Србију и шта је утицало на то да смањите прогнозу раста?

Све земље нашег региона па и читава Европа суочава се са великим изазовима, што се нарочито односи на кризу енергетског сектора која је само продубљена ратом у Украјини. Такође, порасле су и изразито су променљиве цене енергената, метала, бројних сировина, хране, транспорта. При том су повећане каматне стопе и често долази до поремећаја у ланцима снабдевања. На све то треба додати успоравање економског раста у Европској унији која је главно тржиште за извознике из нашег региона. Србија је додатно погођена још једном веома лошом сезоном у пољопривреди. Суша, и нижи ниво употребе ђубрива довели су до тога да су бројне пољопривредне културе забележиле пад у приносима ове године већи од 20 процената, као што је за нас најбитнији кукуруз забележио огроман пад, а да се очекује и пад укупне пољопривредне производње од скоро десет процената у 2022. Уз то сектор грађевинарства је знатно пао услед раста цена сировина и смањених инвестиција приватног сектора, а сектор индустрије стагнира, премда је енергетски имао пад, што такође може довести до пада и индустријске производње гледано укупно за ову годину. Када се додају претходно споменути проблеми у јавним предузећима, ово је веома тешка година и зато су и влада и институције које објављују макроекономске пројекције почеле да смањују пројектован раст за 2022. Наша тренутна пројекција за ову годину је око три процента, али сада је скоро извесно да ће и то бити тешко остварити.

Спољнотрговински дефицит повећан је за 67 одсто, односно минус у размени са иностранством је достигао осам милијарди евра, што значи да стране директне инвестиције нису довољне да покрију целокупан дефицит текућег дела платног биланса. Да ли ћемо морати додатно да се задужујемо?

Ситуација са платним билансом забрињава, али и она је последица негативних дешавања које смо споменули када смо причали о пројекцијама економског раста (пад пољопривредне производње и кретања у сектору енергетике, успоравање на глобалном нивоу, скупљи капитал, поремећаји у ланцима снабдевања итд.). Наша пројекција је да ће дефицит текућег рачуна платног биланса достићи скоро 10 процената БДП-а ове године, што значи да заиста, први пут после више година, прилив страних директних инвестиција неће бити довољан да покрије тај дефицит. Разлика ће морати да се надомести задуживањем у иностранству. То свакако није добра вест, поготово што је задуживање толико поскупело, и надамо се да ће се на средњи рок дефицит текућег рачуна вратити на ниже нивое које смо имали претходних година.

Шта су највећи изазови за наредни период?

Треба прво објаснити шта су главни циљеви и онда у оквиру тога одредити приоритете. Основни циљеви треба да буду одржавање макроекономске стабилности и стварање услова за одржив и зеленији раст. Што се тиче макроекономске стабилности нагласак је на антиинфлационим мерама и што је могуће нижем буџетском дефициту. У вези са фискалном политиком свакако је највећи изазов стабилизација јавних и државних предузећа која сада имају и оперативне и финансијске проблеме. Заједнички изазов и за ценовну и буџетску стабилност су међународни фактори, цене на међународним тржиштима, расположивост енергената, поремећаји у ланцима снабдевања, кретање каматних стопа, на које Србија врло мало може да утиче. Што се тиче другог циља, стварање услова за одржив и зеленији раст, ту има такође пуно изазова, и они углавном захтевају мало дужи временски период за адекватан одговор. Влада Србије мора да пронађе одговоре на структурне проблеме као што су демографија, имамо све мањи број становника, који су све старији. Сама расположивост радне снаге постаје све већи проблем, а уз то и образовни профил расположиве радне снаге није у складу са оним шта привреда тражи. Други велики изазов су климатске промене. Видели смо како су озбиљне и скупе последице временских непогода на пољопривреду, инфраструктуру, домаћинства. У вези са тим је и зелена транзиција, пре свега у енергетском сектору, који је највећи емитер гасова који утичу на промену климе и на загађеност. Енергетски систем какав је сада мора да се трансформише, да се постепено пређе са веома прљаве технологије која се користи на обновљиве и одрживе изворе енергије.

Да ли се овом кризом поништавају ефекти фискалне консолидације, спроведене пре неколико година?

Не, ти ефекти су били веома важни и управо је фискална консолидација омогућила да се уђе у овај турбулентни период од почетка пандемије са великим буџетским депозитима и нижим јавном дугом, који се сада одржава на мање више непромењеном нивоу.

Рекли сте да би држава требало да почне да штеди и прави резерве? На чему конкретно може да уштеди?

Држава већ има солидне резерве и сада је битно сачувати те буџетске уштеде јер као што видимо сваке године је могуће да се појави неки нови шок и самим тим ударац на буџет. Да би се то постигло неопходно је да се максимално контролишу и приоритизују сви расходи. Највеће уштеде ће се остварити оног тренутка када се јавна и државна предузећа поставе на здраве основе. Свакако је највећи проблем ЕПС који има и оперативне и финансијске проблеме. Ту је неопходно да се прво сагледа шта се десило у претходном периоду, како нам се сличне ствари више не би понављале. Затим је потребно изабрати професионални и стални менаџмент како би осигурао оперативну стабилност и консолидовао финансије. Коначно, треба направити дугорочни план развоја, усклађен са стратегијама у вези са климатским променама и заштитом животне средине како би ЕПС све мање зависио од угља, а све више од обновљивих извора енергије. И у другим државним предузећима неопходна је професионализација менаџмента и тражење одговорности за пословање и тада ће се знатно смањити потреба за субвенцијама и докапитализацијама на које смо ове године већ потрошили више од милијарду и по евра. Друга битна ставка где треба направити уштеде односи се на куповину робе и услуга где је дошло до великог скока након почетка пандемије. Коначно, треба ревидирати планиране капиталне расходе да се приоритет да онима који су најбитнији са аспекта развоја земље и у складу су са стратешким документима. Са друге стране, треба очекивати да ће доћи до повећаних расхода за помоћ најугроженијима и за то треба обезбедити средства у буџету.