Понос нације сликан колажом

Нови Сад – Галерија Матице српске представила је, поводом јубилеја 175 година од оснивања, осам графичких колажа конзерватора Данила Вуксановића. Управница установе Тијана Палковљевић Бугарски назвала је ове радове „илустрованом историјом Галерије Матице српске”, а уметника „Музејским мислиоцем”.

Реч је о својеврсној уметничкој мапи колажа који комбинују прошлост и савремени живот ове националне музејске куће из Новог Сада, чувара културног наслеђа, под чијим кровом је вредна колекција уметничких дела, почев од 16. века до данас. Вуксановић каже за „Политику” да су ови колажи, названи „Понос нације. У збиру”, инспирисани монографијом „Понос нације”, чија је ауторка управница Галерије, а која је настала на темељу њене докторске дисертације, те да ће та књига ускоро бити презентована јавности.

Четири Вуксановићева рада настала су по тим целинама: „Пантеон знаменитих Срба”, „Кошница”, „Елитистичка галерија слика”, „Понос нације”. Због обиља грађе, додао је још четири ликовна приказа: „У славу Уроша Предића”, „У славу пресељења”, „У славу просвећења” и „У славу светлости”.

– Имали смо идеју да поводом 175 година направимо једну јубиларну графику, али сам урадио осам, инспирисан документарним материјалом, попут старих фотографија пресељења из зграде Матице, овде у зграду бивше Продуктне берзе, 1956. године.На подлогама познатог сликара Ивана Табаковића, које су дале згодан ефекат оп-арта, где посматрачу линије и тачкице играју пред очима, направио сам нову поставку и убацио елементе из савременог деловања Галерије – прича за наш лист уметник из чијих колажа, поред икона, пчела или детаља Шумановићевих слика, „вире” и ликови управника, првог секретара Матице Теодора Павловића, али и групне фотографије запослених у кошници културе.

Илустроване су и делатности Галерије. Излагачка је представљена кроз дела Уроша Предића, коме је и посвећена велика изложба отворена поводом 175  година постојања. Конзерваторски и рестаураторски приказан је графиком о пресељењу у данашњу зграду, са које сазнајемо како су слике допремане на коњској запрези, док су програми за младе апострофирани колажом о просвећењу, уз детаље књиге, шумановићевог мајчинског загрљаја, разговора младих данас.

У „илустровану историју Галерије” ушле су и обнове њене зграде протеклих година, кроз колаж „У славу светлости”. Музејски мислилац је то видео као бакљама осветљени мрачни ходник унутар Галерије, део простора иначе невидљив посетиоцима.

„Мартин Цандир је направио фотографије тих степеница попут лавиринта, па сам их искористио. Ту су и симболи, детаљ са слике ’Смрт цара Уроша’, Новака Радонића, али и бакље, па као да смо осветлили и унутрашњост Галерије”, каже аутор колажа.

Техника колажа, како напомиње, занимљива је али и тешка, јер из велике количине материјала треба изабрати део који би могао да представи одређени наратив.