Европске судије „сагореле” на послу

Има неке тескобне атмосфере, изгледа ових дана, у велелепним здањима Европског суда правде (ЕСП) и Европског ревизорског суда (European Court of Auditors, ЕРС) у Луксембургу. Наиме, међу запосленима ова два „врховна” ЕУ суда (око 2000 у ЕСП и 800 у ЕРС), нико не зна, ко је следећи са дијагнозом „менталног сагоревања” на радном месту. ЕПС је у 2021. међу својим посленицима, регистровао 34 случаја психолошког „пржења”, пренео је недавно бриселски портал „ЕУ обзервер”. „Свакако је стална брига да се обезбеди равнотежа између посла и живота”, увијено је поводом ове нелагоде коментарисао Агостино Пијачо, високи званичник ЕПС-а.

Да невоља буде већа, у престоници високих правних институција ЕУ у Луксембургу, слична појава забележена је и међу службеницима Европског ревизорског суда. „Имали смо седам случајева, што је врло висок број за нас. Никада их пре нисмо имали толико”, наводи Захаријус Колијас, генерални секретар суда основаног 1977. године.

Да посао, односно рад на радном месту може да „спржи” запосленог, први је 1974. године констатовао амерички психолог Херберт Фројденбергер. Он је описао појаву да запослени „не може више”, као осећај „пропадања, истрошености, односно исцрпљености услед постављања (себи) претераних захтева за трошењем енергије, снаге и личих ресурса”. Деценијама касније, 2018. Светска здравствена организација (СЗО) стање душевног „сагоревања” на радном задатку дефинисала је као професионални феномен хроничног стреса који може изискивати медицинску интервенцију.

Каква је то радна атмосфера довела до тога да судови бележе никад више психолошки „начетих” службеника, у Луксембургу званично не објашњавају. Нити се поставља питање ефикасности деловања те две уважене правне ЕУ институције.

У међувремену, ЕУ постаје свесна да су пандемија короне, „закључавања” и друге радикалне мере спроведене последњих година, ради ограничавања расејавања тог вируса, међу запосленима подстакли лавину менталних изазова. Четири од 10 запослених у ЕУ (прецизније, 44 одсто) истакли су у недавној анкети да им се стрес на послу повећао услед последица пандемије ковида 19, открива истраживање ЕУ Агенције за безбедност и здравље на раду (EU – OSHA), објављено прошлог месеца. Још већи проценат анкетираних (46 одсто) указао је на велики временски притисак, преоптерећеност послом, лошу комуникацију или сарадњу унутар организације, као и на недостатак контроле над темпом или процесима на послу. Тим поводом, ЕУ комесар за здравље Стела Киркијадес упозорила је недавно да се приближава цунами изазова менталног здравља.

Званични Брисел сада изгледа више није у позицији да не види растућу менталну пустош коју радни људи у унији осећају после пандемије. Трошкови санирања депресије која је настала на радном месту (засновани на подацима из 2015. године) у ЕУ износе око 620 милијарди евра годишње, наводе бриселски папири.

Ствар је сада постала толико озбиљна да је Урсула фон дер Лајен, председница ЕК, у годишњем говору, средином септембра, обећала без много детаља да ће Брисел 2023. године изаћи са Иницијативом за ментално здравље. „Требало би више да бринемо једни о другима. За многе који се осећају анксиозно и изгубљено, одговарајућа доступна и (финансијски) приступачна подршка могла би толико тога да промени”, оценила је Фон дер Лајенова. У историји годишњих говора лидера ЕК ово је иначе било прво спомињање менталног здравља уопште. У међувремену, Марија Волш, ирска посланица Европског парламента, оцењује да је погоршано стање менталног здравља тиха пандемија на коју ЕУ није спремна, преноси бриселски портал „Еурактив”. Она је уверења да би 2024. година, коју је ЕУ тематски прогласила годином здравља, требало да протекне у наглашеној пажњи према душевном здрављу житеља те уније, посебно оних који привређују.

Тим поводом, Луксембург, иначе једна од финансијских најбогатијих чланица уније требало би да се озбиљно загледа у огледало и размисли о менталној „пржионици” која тамо изгледа тиња већ неко време. Комора запослених Луксембурга је 2019. објавила извештај о квалитету услова рада у тој чланици ЕУ. Према том извештају, који је објавила Радио-телевизије Луксембурга, „менталне патње” запослених порасле су у периоду од само три године за 11 одсто. Све у свему, ризик од душевног „сагоревања” на раду, у Луксембургу, процена је РТЛ, порастао је за петину у периоду од 2014. до 2019. године.