Чији су Врангел и Аљаска

Годину дана пре почетка рата у Украјини, Арктик је важио за извесну платформу за конфронтацију између САД и Русије. Важност Арктика и Северног пловног пута је толика да се већ узимало као готова ствар да ће „ледени пут” бити Блиски исток 21. века. Руси имају изреку да их три ствари спашавају пропасти: војска, морнарица и зима. И у случају Арктика ослањање на те три компоненте им је омогућило да брже и даље искораче у освајању ледених пространстава у односу на друге државе које су сада све више заинтересоване за ову територију и водени пролаз.

Недавно усвојене доктрине двеју сила, посвећене овом делу ледене територије, дале су нови подстицај да се и ова регија из хладног рата претвори у ново могуће жариште. Пре неколико дана „Волстрит џорнал” је објавио да острво Врангел, које је осам временских зона источно од Москве и дом неких од највећих земаљских природних чуда, припада САД, иако Русија ову „америчку” територију држи од 1924. године. Лист наводи да се на острву налази руска војна база која представља претњу америчком суверенитету.

Острво Врангел је руско острво у Северном леденом океану између Источносибирског и Чукотског мора. Име је добио по руском морепловцу и барону Фердинанду Врангелу. Врангел је истраживао северни приморски појас источног Сибира, а од 1825. до 1827. водио је другу руску експедицију око света. Касније је био губернатор руског дела Аљаске, а затим министар морнарице. Када је царска влада 1867. године продала Аљаску САД – жестоко је протестовао. Влада СССР-а је 1924. послала топовњачу „Црвени октобар” на острво Врангел, а експедиција је побола совјетску заставу на њему. На острву се и данас налази највећа насеобина поларних медведа и пацифичких моржева, а постоји више од 400 врста биљака и 100 врста птица селица.

Лист истиче да је не тако давно америчко ваздухопловство пресрело руске бомбардере који су „угрозили границе Аљаске”, а острво Врангел, према наводима аутора чланка, игра стратешку улогу у овом региону. Ово острво је постало нова тачка спора када је један руски часопис почетком овог месеца објавио да, у интересу одбране и безбедности, Министарство природних ресурса укида део еколошких ограничења у резервату Чукотке. Сада је на острву дозвољена изградња и поправка објеката, а према експерту руског „Гринписа” Михаилу Крејндлину то може довести до масовне смрти морских сисара и преседана да се еколошка ограничења могу уклањати и на другим резерватима природе због безбедносних ризика.

На писање америчког листа, одмах је одговорио посланик Државне думе Федот Тумусов, рекавши да САД неће добити ни инч руске територије и да би било поштено да се Аљаска врати Русији. Тумусов је нагласио да је острво Врангел руска земља и да се у уставу, према последњим изменама, посебно наглашава да Русија не треба да се одрекне ниједног квадратног метра земље и да би то било третирано као злочин против државе. Он је додао да, према његовом мишљењу, Американци нису ни исплатили новац руском цару и тако прекршили купопродајни уговор, тако да је Аљаску „неопходно” вратити и да би то било поштено.

Крајем јула ове године руски председник Владимир Путин је одобрио нову поморску доктрину, за коју је рекао да оцртава границе и области националних интереса државе, као и да тренутни услови захтевају адекватне, брзе и одлучне акције. У стратешке виталне области је побројао арктичке воде, воде Црног, Охотског и Беринговог мора, Балтички и Курилски мореуз. Путин је навео да ће Русија свим средствима чврсто обезбедити њихову заштиту.

У доктрини је наведено да се национална поморска политика у Атлантском региону обликује узимајући у обзир активности НАТО-а и амерички курс ка доминацији у океану. Констатује се и све већи број вежби тог војног блока у морима у близини руске територије и да то представља велике безбедносне претње Русији.

Почетком прошлог месеца и САД су објавиле нову стратегију развоја Арктика у којој се наводи да је она одговор на појачану конкуренцију Русије и Кине током протекле деценије. Званичник Беле куће је објаснио на конференцији за новинаре да се стратегија односи на реаговање и позиционирање САД да се ефикасно такмичи и управља овим тензијама. Поред два америчка ледоломца који су у употреби, у Вашингтону су одлучили да почну градњу још три. Према руским изворима, она их има 41, међу њима и флоту на нуклеарни погон.

Острво сутра и Острво јуче

Раздаљина између САД и Русије, односно острва Велики и Мали Диомед, која се налазе на Аљасци, износи 3,76 километра. Једно припада Русији, а друго Америци. Велики Диомед или Ратмановљево острво је веће од два Диомедова острва која се налазе у средини Беринговг мореуза и административно припада Чукотском аутономном округу у Русији. Кроз Берингов мореуз, између ова два острва пролази и међународна датумска граница. Велики Диомед је 23 сата испред Малог Диомеда и због тога их понекад називају Острво сутра и Острво јуче. Пролаз се само понекад заледи и то када температура падне на – 70 степени Целзијусових и онда се од Русије (Сибира) до Америке (Аљаска) може стићи и пешке.