Знају ли посланици ред

Скупштинска говорница послужила је посланицима српског парламента током ове недеље углавном за постављање питања влади и осврте на актуелне догађаје, док су закони, који су званично били на дневном реду, помињани, тако рећи, успут. Пасионирани гледаоци ТВ преноса заседања сазнали би много више о прописима који ће их се и те како тицати да су посланици имали прилику да све оно што их занима, а није у вези са дневним редом, питају на седници која би била само томе посвећена. Иако Пословник скупштине дозвољава такву могућност, нико од посланика није тражио одржавање такве седнице нити је председник парламента, за сада, показао намеру да је сам закаже, а има обавезу.

Обичај да се скупштинска говорница користи за коментарисање разних догађаја и постављање питања која нису на дневном реду постоји годинама и опстао је до данас, иако је прошли сазив скупштине у септембру 2006. године, уз велики напор тадашњег председника парламента Предрага Марковића, усвојио измене Пословника, којима је врло прецизно регулисано одржавање седнице само за посланичка питања. Ипак, таква седница никада није одржана, јер се после до избора, парламент више није ни састајао.

Међутим, усвојене измене Пословника и даље важе и према њима, "председник парламента, на предлог посланичке групе, најмање једном месечно одређује дан када ће поједини министри одговарати на посланичка питања у вези са неком актуелном темом". Према слову Пословника, "уколико нема предлога посланичке групе, председник Народне скупштине одређује да ће министри на посланичка питања одговарати последњег петка у месецу у току редовног заседања Народне скупштине, а у данима када министри одговарају на посланичка питања обезбеђује се директан телевизијски пренос". На ове одредбе Пословника, до сада се, баш нико није позвао. Напротив, посланици користе "обичне" седнице за осврте и питања, председник скупштине се жали што се не држе дневног реда, опет имамо причу о "РТС-у који не може да преноси седнице...". Судећи по ономе што се могло чути и видети док је постојала пракса постављања посланичких питања на крају седница, посланици су ту прилику више користили за то да кажу шта имају о нечему, па успут и да поставе питање на која нису ни очекивали одговор. Сличну ситуацију имамо и сада, мада посланицима стижу одговори из владе, којима они, углавном нису задовољни, што због заиста доста штурих и немуштих објашњења, што због кашњења, што због тога што министри врло често одмах реагују на неку посланичку дискусију изјавама у медијима, па потом проследе скупштини одговор на посланичко питање.

Пробали смо да питамо Оливера Дулића, председника парламента, који прилично често истиче како се "ради на новом Пословнику којим ће бити уведен и институт посланичких питања", зашто, по постојећем, који то врло прецизно регулише, не закаже седницу, али нам је он рекао да "радије не би о томе говорио".

Александар Вучић (СРС), један од најчешћих, "пропитивача" каже да радикали нису користили могућност да затраже седницу за постављање питања, зато што су чекали да на дневни ред дођу најважнији закони, да се решавају најважнији проблеми. Он истиче: "Уколико не буде другог начина да добијемо одговоре на већ постављена питања, онда ћемо морати да се послужимо и овим правом које нам Пословник даје". На наше питање да ли је, можда, разлог што до сада то нису учинили тај што много ефектније изгледа када се, усред неке расправе о законима, са говорнице постави неко питање, или прокоментарише неки догађај, Вучић одговара: "Па, добро и о томе се размишља, али то је један институт, који ћемо свакако користити, само је потребно наћи прави моменат за то".

Чедомир Јовановић (ЛДП) каже да је о овом питању разговарао са председником парламента, те да очекује да ће, после промена Пословника, "које су у највећој мери усаглашене", бити утврђена и процедура за посланичка питања.

Жарко Обрадовић (СПС) каже да социјалисти нису користили могућност коју им Пословник даје, али да су неколико пута о томе разговарали са председником парламента, те да су указивали како би долазак министара у парламент да одговарају на посланичка питања знатно унапредио рад Народне скупштине. Он истиче: "Зашто би неко излазио за говорницу да поставља питања некоме ко није ту, ако има могућност да пита лично министра оно што га интересује". Обрадовић не мисли да је разлог што нико није тражио заказивање седнице за постављање питања, јер је ефектније питати у току неке друге расправе и истиче: "Ми то до сада нисмо учинили, јер је влада формирана тек средином маја, па имате сто дана, па одмори... Тако да, практично, тек сад имамо могућност за то, јер је редовно заседање и искористићемо је уколико не буду промењене ове одредбе Пословника. Нема ниједног разлога да таква седница не буде заказана, да министри не дођу, а, на крају крајева, тада ће се видети ко стварно жели да постави посланичко питање, јер ће и он и присуствовати седници, а ко жели само да каже одређену ствар и уопште му није битно да ли је министар ту или не".