Цајтнот за председничке изборе?

Ако Хавијер Солана зна нешто што јавност Србије не зна (високи представник Европске уније је пре неколико дана рекао да је "вероватно да ће избори у Србији бити одржани до краја године", док о томе у Србији, званично, још нема договора владајућих странака), онда ће председнички избори бити расписани вероватно већ крајем овог месеца или најкасније почетком следећег.

Јер, ако се избори расписују по постојећим Закону о избору председника републике, најкраћи рок за кампању је 30 дана, а тешко да би и нови закон, ако већ буде донет на време, предвидео краћи минималан период од расписивања до одржавања избора.

Хавијер Солана у среду у Европском парламенту рекао је да се мора "пажљиво пратити и шта ће се догодити 11. децембра" и, очигледно упознат са постуставном ситуацијом у Србији, истакао да би пре расписивања председничких избора у Србији требало да буду усвојена два важна закона – о одбрани и о председничким овлашћењима.

То, међутим, није и све што би од закона требало да буде усвојено пре расписивања избора за председника Србије. Солана, наиме, није поменуо још четири потребна закона – о Војсци, службама безбедности, председничким изборима и о спољним пословима.

Према Уставном закону, председничке изборе треба да распише Оливер Дулић, председник Скупштине Србије, али мале су шансе да он то и учини ако се не постигне сагласност о датуму избора у оквиру владајуће коалиције.

Извори "Политике" из владајуће коалиције тврде да договора о датуму одржавања избора још нема и да је проблем и даље у томе што ДС и Демократска странка Србије имају опречне ставове о томе када би требало да буду одржани председнички избори – први желе те изборе у децембру и то нескривено саопштавају, док би ови други да их одложе до јесени следеће године, мада то не саопштавају званично.

У ДСС-у, наиме, само истичу да није упутно бити у председничкој кампањи у време када се води одсудна дипломатска битка за Косово. У ДС-у, како сазнајемо из незваничних извора, то желе управо пре него што се изрекне коначна реч о Космету, а политички представници косметских Албанаца већ су најавили да ће, ако то већ не успеју у директним преговорима Београда и Приштине, једнострано прогласити независност Косова одмах пошто међународна посредничка "тројка" 10. децембра преда свој извештај Генералном секретару УН. А од представника САД стижу сигнали да би ту независност и признали.

Ако тај 10. децембар (понедељак) прихватимо као дан "Д" и за председничке изборе у Србији, то би значило да ће они који их расписују водити рачуна да други круг гласања, који је практично известан, буде бар у недељу 9. децембра (пошто је недеља уобичајени дан за изборе у Србији). Први круг би, у том случају, морао да буде две недеље раније, дакле, 25. новембра.

По важећем закону, предвиђено је да од дана расписивања до дана одржавања избора за председника Србије не може протећи мање од 30 ни више од 90 дана, па би то значило да избори морају бити расписани најкасније 26. октобра.

Ипак, судећи и по ономе што је рекао Солана, али и по речима Драгољуба Мићуновића, председника Политичког савета ДС-а, рачуна се с тим да се нови закони морају донети. Мићуновић је пре два дана, наиме, како су пренеле агенције, изразио наду да ће неопходни закони бити изгласани у наредних неколико недеља и да ћемо имати припремљен терен за председничке изборе. Треба, међутим, подсетити да су у владину процедуру до сада упућени само нацрти закона о одбрани, Војсци и спољним пословима.