„Гиљотина прописa” од септембра

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић најавио је да ће у септембру почети реализација пројекта „гиљотина прописа”, после којег ће престати да важи једна трећина прописа. „Биће укинути прописи који компликују процедуре и то ће омогућити лакше инвестирање у Србији, пре свега приватном сектору”, рекао је Динкић и оценио да би реализација „гиљотине прописа” требало да траје од 12 до 15 месеци.

Министар је најавио да ће у септембру почети и јавна расправа о Нацрту закона о регионалном развоју, који предвиђа оснивање посебног фонда за равномернији регионални развој како би се више инвестирало у инфраструктуру мање развијених подручја и подстицало предузетништво. „Улазак закона у скупштинску процедуру може се очекивати до краја октобра, а коалиционим споразумом је договорено да тај закон буде један од приоритета и да се усвоји до краја године”, навео је министар.

Према његовим речима, закон који је урађен у сарадњи са Европском агенцијом за реконструкцију предвиђа и формирање агенције за регионални развој. „Нацрт закона предвиђа успостављање националне развојне агенције а неопходне инфраструктурне институције за бржи регионални развој чиниће и институције на регионалном и локалном нивоу”, навео је Динкић, оцењујући да би тако формиране институције биле спремне да користе претприступне фондове Европске уније на адекватан начин, а држава би била само координатор.

Динкић је казао да је Национални инвестициони план (НИП) изузетно добра вежба за Србију за коришћење европских претприступних фондова. „Реализација НИП-а показала је колико је слаба администрација у Србији на свим нивоима, од републичког до локалног”, оценио је министар.

Динкић је додао да је НИП указао и на лоше законске процедуре, пре свега на Закон о просторном планирању и изградњи, који је тако написан да онемогућава да се било шта заврши за мање од четири године.

Он је казао и да у процесу придруживања Европској унији неће бити довољно да се на политичком нивоу договори ниво средстава за Србију већ ће далеко важније бити колико ћемо успети да потрошимо поштујући процедуре ЕУ, које су строже од оних које смо имали у НИП-у.