Испуњено пророчанство

У садашњем спорту је права реткост да неко јавно предвиди шта ће да се догоди кроз неколико година. Једноставно, толико се брзо све мења да и најпризнатији стручњаци не желе да предсказују. Ту и тамо се, додуше, завири у будућност, али су то углавном изјаве како јуниорски прваци Европе или света имају "лепу будућност" и томе слично.

Изузетак од таквих "коцкара на сигурно" је Сава Гроздановић, један од оних тренера који су утирали пут одбојци не само код нас, него и у Грчкој. Још пре четири године је тврдио да ћемо да се дичимо одбојкашицама више него одбојкашима и ма колико то тада изгледало невероватно – догодило се. "Плаве" су прошле године освојиле бронзану медаљу на Светском првенству у Јапану, а недавно сребрну на Европском шампионату у Белгији и Луксембургу. На оба такмичења су биле за степеник изнад наших одбојкаша.

– У овом тренутку наша женска одбојка има бољу перспективу од мушке. Наше репрезентативке су релативно младе, недостаје им искуство, а треба да се има у виду да су до титуле европског вицешампиона стигле без Иване Ђерисило, једне од најбољих играчица, – каже Сава Гроздановић, коме је изузетно драго због успеха "плавих" одбојкашица, тим пре што је тренирао репрезентацију која је 1951. на Европском првенству освојила бронзу, прву медаљу у историји наше одбојке. – База за женску одбојку је знатно већа него код мушкараца. Пре неколико година је анкета у школама показала да је 70 одсто девојчица заинтересовано за одбојку као први спорт, док су дечаке више привлачили фудбал, кошарка... Одбојка је, заиста, идеалан спорт за женску омладину, а сада је и атрактивнија од мушке, јер се лопта дуже задржава у ваздуху, лепше се игра. Код мушкараца се игра губи пошто се брже долази до поена. Можда би за њих мрежа требало још мало да се подигне.

Сава Гроздановић указује на још једну предност женске одбојке код нас:

– Стручни кадар је код одбојкашица квалитетан и, на неки начин, изборио се за ауторитет у клубовима. Тренер мора да се пита, а не само да буде извршилац. Добар пример за то је наш селектор Терзић. Имао је природан развојни пут: водио је јуниорке, па први тим, освајао првенство и куп и онда преузео репрезентацију коју води одлично и с великим ауторитетом. И у тајм-аутима је показао како се ради. Неки тренери тада теоретишу, држе предавања, а треба рећи само неколико суштински речи.

И поред деценија тренерског посла Сава Гроздановић се није заситио одбојке. Не само што не пропушта утакмице, а гледа чак и кадетске турнире, него прати и тренинге, нарочито у дворани Радничког на Црвеном Крсту, где је и почео своју каријеру.

– Ова наша женска репрезентација има све услове да још неколико година буде у светском врху. Сваки велики тим мора да има и великог дизача, а Маја Огњеновић се одлично развија. У неким фазама игре подсећа на Николу Грбића, што можда и не чуди, јер су обоје из Клека, – нагласио је Сава Гроздановић. – Велико богатство наше одбојке биће Јована Бракочевић. Одлично је одиграла на Европском првенству, иако је без нарочитог искуства на таквим такмичењима. Што се мушке репрезентације тиче не видим у овом тренутку замену за Николу Грбића. Дизач држи целу екипу и док он игра нема опасности за нас. У мушкој одбојци имамо одличне коректоре и средњаке, али су проблем примачи.