Тест би могао да „предвиди” када ће жена ући у менопаузу

О њеном раду писао је престижни магазин „Форбс”, који ју је издвојио као једну од 11 жена у свету са изузетним утицајем на иновације у вези са менопаузом. Проглашена је за најбољу младу научницу до 40 година из области женског здравља и менопаузе од стране Светског удружења за менопаузу, а изабрана је и за једног од десет најбољих младих научника у биомедицинском сектору Уједињеног Краљевства, па је имала прилике да представи своје истраживање британској влади.

Реч је о Сташи Станковић, доктору наука репродуктивне геномске медицине са Универзитета Кембриџ. Користећи најиновативније методе биоинформатике и биотехнологије, она се фокусирала на истраживање генетских узрочника и биолошких механизама репродуктивног старења и плодности код жена, као и болести које су уско повезане са менопаузом. Њен рад довео је до открића више од 300 генетских биомаркера који утичу на време уласка у менопаузу, као и до првих доказа о могућству манипулације откривених гена која доводи до продужетка репродуктивног века, то јест одлагања менопаузе и побољшања плодности. Ови резултати имају потенцијал да доведу до развоја лекова нове генерације за плодност и продужетак репродуктивног живота жена, као и до нових маркера за предвиђања времена уласка у менопаузу и фертилитета. Пре одбрањеног доктората, др Станковић је добила диплому магистра медицинских наука на универзитетима у Кембриџу и Оксфорду.

У разговору за „Политику”, др Станковић открива да се очекује да ће до 2025. године број жена у постменопаузи порасти на 1,1 милијарду широм света. Према једној од недавних студија, 90 одсто Европљанки има физичке симптоме, а 55 одсто жена пријавило је психолошке симптоме повезане са менопаузом, док је само осам одсто њих изјавило да не осећају никакве знаке менопаузе.

– Побољшања у јавном здрављу, хигијени и доступности хране значајно су допринела повећању животног века људи, померајући га са 45 на 85 година. Међутим, дужина репродуктивног века жена је остала релативно константна – око 51. године, када наступа менопауза услед исцрпљивања функционалних фоликула у јајницима. Због продуженог животног века, жене сада проводе велики део свог живота у лошем здрављу и инвалидитету, чиме се додатно истиче потреба да се боље разуме процес репродуктивног старења. Око 10 одсто жена уђе у менопаузу пре 45. године, а око један одсто пре 40. године. Јајници старе пет пута брже од било ког другог органа у телу. Плодност опада отприлике 10 година пре почетка менопаузе. Али, тренутно не постоји ниједан начин који би благовремено могао да упозори на овај проблем и „алармира” жену – наводи др Станковић.

Поред плодности, менопауза такође има велики утицај на здравље жена у каснијем животу и повезана је са ризицима за дијабетес, канцер, остеопорозу, депресију... Према подацима Краљевског друштва за остеопорозу у Уједињеном Краљевству, једна од две жене старије од 50 година ће сломити кост због остеопорозе, много више од мушкараца, јер је менопауза кључно време за здравље костију.

– Наша истраживања имају значај због генетских биомаркера читањем људског генома (ДНК ланца) јер смо добили приступ једном научном благу који данас мења и тек ће мењати будућност медицине. Идемо са лечења на превенцију. Цео процес репродуктивног старења је резултат интеракције између наше генетике и животне средине. Процењује се да генетика са којом смо рођени утиче на 44 до 65 одсто разлика у времену менопаузе. Генетске студије на људима су покушале да превазиђу овај проблем идентификацијом генетских узрочника повезаних са временом менопаузе. Радимо са око пола милиона жена у оквиру Биобанке Велике Британије и индивидуа у оквиру једне компаније. Користећи најсавременије и најиновативније геномске технологије за читање њихове ДНК и методе биоинформатике и биотехнологије за њихову анализу, наш тим са Кембриџа је идентификовао око 300 генетских фактора који одређују време менопаузе и плодност. То је као лутрија са којом се рађамо – напомиње др Станковић.

Моћ ових информација је у томе што их они могу искористити да направе први генетски тест за дугорочно предвиђање времена уласка у менопаузу и плодности, који ће обавестити сваку жену о времену њене менопаузе и идентификовати оне које имају већу предиспозицију за рану менопаузу.

– Овакав тест би се радио из ДНК добијеног из крви или пљувачке особе. Идеја нам је да жене, помоћу тих тестова, у раној младости могу да сазнају када ће ући у менопаузу и у складу с тим да планирају рађање потомства. То је посебно важно за жене које ће раније, и пре 40. године, ући у менопаузу. Први пут улазимо у кључни разлог зашто је једна жена плодна, а друга није, и отварамо потпуно нова врата ка револуцији женског здравља. Наш тест има тренутно око 65 одсто моћи да разликује жене са раном менопаузом од остатка. Око 80 одсто је довољно да би се овај тест применио у клиничкој пракси. Анализом још већег броја жена ћемо успети да достигнемо ову бројку, надамо се у наредне две – додаје наша саговорница.

Поред генетике, она напомиње значајан утицај спољних фактора на време уласка у менопаузу. Конзумација алкохола и дувански дим су једни од најзначајнијих фактора. Истраживања тима стручњака, где се налази и др Станковић, показала су да излагање дуванском диму може убрзати време уласка у менопаузу за осам недеља.