Коме користи напад у Истанбулу

На улици на којој се догодио напад окачене су стотине турских застава како би се показало национално јединство у борби против тероризма. Али, турско друштво дубоко је подељено и на изборима 18. јуна следеће године за Ердогана би могло да буде тесно.

Колико год да су у Турској потресени због терористичког напада у Истанбулу, исто толико су многи и огорчени због тога што је држава одмах увела цензуру. Да ли ће то Анкара да уради и на изборима следеће године?

Турска већ годинама није била тако потресена као након овеексплозије на веома прометној истанбулској улици Истиклал. Најмање шест особа је погинуло, 81 је рањена. Сећање грађана на 2015. и 2016. још увек је веома живо. Тада је у неких пет месеци изведена читава серија терористичких напада у више градова Турске у којима је погинуло укупно 862 људи. Ти напади су е догодили у време двају избора за парламент и покушаја војног удара, каже се у анализи Дојче велеа.

Тада су ти напади ишли на руку владајућој Ердогановој странци АКП, јер, како су утврдила тадашња испитивања јавног мњења, она је због тога успела да поврати наклоност бирача. А у Турској се за седам месеци опет излази на биралишта.

Према испитивању агенције „Јонејлем“, 58 одсто упитаних одговорило је да „нипошто“ неће да гласа за Ердогана.

И није само напад уплашио грађане Турске, већ и то како државне институције реагују. Непосредно након напада државни савет за радио и телевизију прогласило је забрану „ширења страха и панике“. Сместа су ограничене и друштвене мреже, а медији су смели да преносе само званична саопштења.

Таква цензура само је још више повећала страх и панику, а према мишљењу неких турских аналитичара, тако нешто би могло да се догоди и на дан парламентарних избора.

За званичну Анкару нема ни најмање сумње ко је кривац: жена која се оптужује да је подметнула бомбу ухапшена је исте ноћи након напада, а у међувремену је приведено и више од четрдесет особа које су јој наводно помагале. Она је у Турску илегално дошла из курдског подручја Сирије, а истражиоцима је признала да је напад организовала Јединица народне заштите Курда у Сирији и да ју је за напад обучила Радничка партија Курдистана (ПКК).

За Анкару је ПКК кривац за апсолутно све проблеме и у Турској се нико не обазире на тврдњу ПКК да с тим нападом немају никакве везе – у терористичким нападима пре седам година је иначе било другачије и то су они тада проглашавали за легалну борбу за права Курда.

У турској јавности расправља се и о томе да ли ће овај најновији бомбашки напад у Истанбулу бити повод за нову војну интервенцију Турске у суседној Сирији против тамошњих Курда. То се заправо већ дуже време најављује.

Војна интервенција и кризно расположење након терористичког напада, Ердогановој влади може да послужи и да грађанима одврати пажњу од већ дубоке економске кризе. Слично је било и пре неколико година. Напад ће одвратити и туристе, а инфлација у Турској је и званично већ преко 85 одсто. Економски стручњаци сматрају да је реалан пад вредности турске лире још много већи – и да турска влада није у стању да учини ништа да се инфлација у најскорије доба не претвори у хиперинфлацију.