Радницима „Бертекса” биће исплаћене плате и отпремнине

Турска текстилна фабрика „Бертекс” огласила је продају производног погона у Крагујевцу, а радницама поделила отказе и оставила их без неисплаћених плата. Представници ове компаније су за РТС изјавили да не одлазе из Србије и не затварају фабрику, али су раднике отпустили због недостатка поруџбина и проблема у ланцу снабдевања. У Министарству привреде за „Политику” кажу да се тренутно обрачунавају преостале зараде и да ће све плате и отпремнине бити исплаћене.

Упитани колики износ субвенција је добила ова компанија и колико радника је била у обавези да запосли, а колико је запослила из министарства одговарају да је турска компанија добила 260.000 евра за испуњавање обавеза запошљавања 100 радника на неодређено време и улагања од 500.000 евра.

Наглашавају да „Бертекс” не сме да отуђује опрему, машине и друга основна средства која су била предмет уговора са Министарством привреде до краја 2022 (до када траје трогодишњи период мониторинга).

„Бертекс” је током пет година пословања у Србији запошљавао 206 радника на неодређено и девет на одређено, укупно 215 радника, што је више од уговорених 100, наводе из министарства.

У случају неиспуњавања уговорних обавеза, Министарство привреде може да искористи сва законска и уговорена средства обезбеђења, конкретно банкарске гаранције и соло менице које су у поседу министарства. Гаранције, односно друга средства обезбеђења, активирају се у случају неиспуњавања уговорних обавеза.

Министар привреде Раде Баста разговарао је са турским амбасадором Хамијем Аксојем о актуелној ситуацији компаније „Бертекс текстил” из Крагујевца. Том приликом, турски амбасадор је пренео уверење менаџмента компаније „Бертекс” да ће испунити све своје преостале обавезе према запосленима. Саговорници су се сагласили да је неопходно уложити заједничке напоре како би се питања запослених решила и радна места сачувала. Из „Бертекс” су објаснили да су услед глобалне кризе и негативног утицаја на пословање ове компаније, морали да мењају своје бизнис планове, напомињу из министарства.

Министарство привреде је 28. децембра 2017. склопило уговор са турском компанијом „Бертекс текстил” о додели средстава подстицаја у износу од 826.044 евра. Обавеза инвеститора била је да запосли 300 радника до краја 2019. и уложи 500.000 евра у производни погон. Према уговору у који је „Политика” имала увид корисник државне субвенције био је у обавези да не смањује број запослених испод 300, најмање три године по завршетку инвестиционог пројекта, пише у уговору.

Држава је требало да исплати подстицаје у три транше. Прва је исплаћена 15. марта 2018. у износу од 261.608 евра на име опремања производне хале за текстилну индустрију. Обавеза инвеститора била је да запосли 100 радника и уложи 150.000 евра. Друга транша од 440.829 евра исплаћена је 15. јуна те године док је „Бертекс” требало да запосли 200 радника и уложи 200.000 евра. Ту обавезу „Бертекс” није испунио и вратио је новац држави. Па му трећа транша од 123.900 евра која је била предвиђена за 2019. није ни исплаћена, према доступним подацима Министарства привреде. Услов је био да има 300 запослених и да је уложио 150.000 евра.

Према уговору, после прве, односно друге транше, инвеститор је био у обавези да достави банкарску гаранцију као средство обезбеђења која осигурава повраћај те транше три године и шест месеци. Ако се контролом утврди да корисник субвенције није запослио договорени број радника или им не исплаћује зараде, Министарство привреде има право да раскине уговор и тражи повраћај уложеног новца. Да ли је министарство склапало накнадне уговоре са турском компанијом и како су даље регулисали обавезе није познато.

Према подацима из финансијских извештаја, објављеним на АПР ово предузеће је све време позитивно пословало у Србији и у 2018. је запошљавало 237 радника, 2019. је радило 260, а 2020. их је било 270. Док је 2021. број радника смањен на 193.

Милан Ковачевић, консултант за инвестиције, каже да када компанија престаје да ради сви запослени остају без посла. Ако постоји банкарска гаранција она може да се активира и да се запосленима исплате заостале зараде. Према његовим речима, субвенције су могле да имају неки карактер улагања и проценат државе у целокупној инвестицији, који би могао да се откупи када инвеститор одлучи да не жели више да послује у нашој земљи.

– Чини ми се да је у уговорима који су закључивани о субвенционисању увек било доста простора да се не остваре. Да је држава имала удео у тој хали коју је инвеститор огласио на продају могла је да је употреби за друге сврхе. Штета би била мања. Увек треба настојати да ако дође до неостваривања неког пројекта или инвестиције ми будемо на што мањем губитку – наводи Ковачевић.