Колористичке импресије Косте Хакмана

Ретроспективна изложба Косте Хакмана (Босанска Крупа, 1899 – Опатија,1961) приређена је далеке 1988. године у Музеју савремене уметности у Београду, а његово стваралаштво последњи пут је излагано у новосадској Спомен-збирци Павла Бељанског 2011. Имајући то у виду, као и чињеницу да је реч о једном од наших најзначајнијих сликара међуратног периода, једном од наших највештијих акварелиста и професора Академије ликовних уметности у Београду, изложба његових дела, која ће бити отворена вечерас у Народном музеју Србије, у 19 сати, пружа лепу могућност да се његов опус изнова сагледа. И да се евоцира посредством његових слика – пејзажа, мртвих природа, ентеријера и портрета – његов уметнички поступак, саздан од контраста и колористичке импресије, о чему је и сам говорио, користећи баш ове речи.

Овај уметник, који је активно стварао од двадесетих до почетка шездесетих годинa 20. века, припадник „Младе Босне”, прашки студент Влаха Буковца, који се потом школовао и у Бечу и Кракову, чест посетилац Париза и универзитетски предавач, између осталог и Љубе Поповића, биће представљен кроз тематску разноврсност његовог стваралачког израза са посебним акцентом на међуратни период као најплоднији у његовом опусу. И то под изложбеним насловом „Коста Хакман – призори свакодневице” у Великој музејској галерији, а по замисли Јасмине Цукић и Лидије Хам Миловановић, кустоскиња Народног музеја Србије.

Како истичу из овог музеја, међу одабраних 50 радова, који ће посетиоци до 15. јануара моћи да виде, поред дела из музејске колекције налазе се и радови из Музеја савремене уметности у Београду, Спомен-збирке Павла Бељанског, Музеја града Београда, Музејa у Смедереву, Народног музеја у Смедеревској паланци, Медија центра „Одбрана”, Библиотеке града Београда и Факултета ликовних уметности. Биће ту, свакако, и позната слика „Предграђе”, из 1937, за коју је Хакман награђен на Светској изложби у Паризу. Значајно је истаћи да међу изложеним сликама знатан број Хакманових радова чине управо они који се налазе у приватном власништву, што изложбу чини додатно атрактивном, будући да ће то бити и јединствена могућност за увид у значајна дела која се не чувају у музејским установама.

Не држећи се строго хронолошког редоследа, изложба је груписана у пет целина: аутопортрети, мртве природе, пејзажи, слика града и приватни простори кроз које се може сагледати уметниково промишљање датих тема и мотива који континуирано постоје у различитим периодима његовог стварања. Истовремено, идеја ауторки изложбе Јасмине Цукић и Лидије Хам Миловановић је позиционирање Косте Хакмана у шири контекст актуелних југословенских и европских модернистичких стремљења, једнако као и у културне оквире епохе у којој је живео и радио, а који су на различите начине одредили његово стваралаштво.