Кад ђак урушава углед наставника кажњава се и родитељ

Снимак који кружи друштвеним мрежама и сведочи да ученици Техничке школе у Трстенику малтретирају професорку поражавајући је пример непоштовања, урушавања угледа и достојанства наставника, и то очито вишеслојним психичким, физичким и дигиталним насиљем тинејџера над просветним радником. И то је, нажалост, део свакодневице овдашњег образовања. Истини за вољу, то није редовна појава, али није ни усамљен случај.

Прошле године одлична ученица осмог разреда напала је и по лицу ножем исекла своју наставницу математике у холу осмолетке „Ђорђе Јовановић” у селу Селевац, надомак Смедеревске Паланке. Годину дана пре тога ђак је палицом ударио професора физичког васпитања Техничке школе у Бору, на степеништу пред улазним вратима школског здања, и нанео му лакше телесне повреде. У Основној школи „Јован Јовановић Змај” у Сремској Митровици, 2019. године, мали матурант је тукао директора осмолетке насред часа географије, када је директор у посети одељењу приговорио ђаку да не једе за време наставе, како су пренели медији, осмак је изашао из учионице, па се вратио носећи седиште бицикла којим је директора ударио у главу, а потом је наставио да га удара песницама. Пијани ученик првог разреда Техничке школе у Младеновцу ударио је професора и касније је покушао да се обрачуна и са полицајцима у јесен 2017. године, а само годину дана раније у овој школи професорку електротехнике за катедром у учионици ошамарио је ученик другог разреда.

У свим образовним установама строго је забрањено физичко, психичко, социјално, сексуално, дигитално и свако друго насиље, злостављање и занемаривање запосленог, детета, ученика, родитеља, и недопустиво је свако понашање којим се вређа углед, част и достојанство, што прописују, већ чувени 111. и 112. члан Закона о основама система образовања и васпитања. Свако кршење ових чланова кровног прописа сматра се тежом повредом обавезе, а када то учине ђаци директор је дужан да одмах покрене васпитно-дисциплински поступак и обавести родитеље. Ако се уредно обавештени родитељи не одазову позиву да присуствују васпитно-дисциплинском поступку, директор одмах поставља педагога или психолога школе да заступа интересе ученика о чему без одлагања обавештава центар за социјални рад. На крају тог поступка, у року од 30 дана, најдрастичнија мера за ученике од петог до осмог разреда је премештај у другу школу, јер основно образовање је обавезно, а средњошколци на основу одлуке наставничког већа и решења директора могу бити избачени из школе. Уз све то, закон јасно каже и да је одговорност родитеља кад је ученик виновник насиља и злостављања и вређа углед и достојанство наставника, и налаже да ће се „новчаном казном од 30.000 до 100.000 динара казнити родитељ, односно други законски заступник детета или ученика који учину повреду забране из члана 111. и 112”. Пракса потврђује да су просветни радници били жртве агресивног понашања осионих ученика, али просветни радници не памте да је иједан родитељ икада због тога бар платио законом запрећену казну. Иако је кровни закон прецизан када је реч о повреди и последицама непоштовања забране насиља – ученик је у центру пажње, школа се врти око ђака, сви прописи у образовању су више у корист ученика него професора. А када су наставници жртве ученика, па и када су лажно оптужени за злостављање ђака, ако им претекне достојанства, снаге и новца за правног заступника, правду могу да потраже једино на суду. Образовни систем је у обавези да заштити и ученике који су починили насиље и помогне им да понашање поправе, а како потврђује пракса, слабо мари за враћање угледа и ауторитета професорима. Они би листом добили отказ и остали без лиценце за рад уколико би се усудили да на ђачко насиље које трпе узврате истом мером.

– Закони и процедуре пружају сасвим пристојну заштиту наставницима, али је проблем што се процедуре заобилазе и траже се рупе у законима. Проблем је вишеслојан. Неретко се дешава да се овакве ситуације заташкавају из различитих разлога: школе не желе да избију на лош глас, имају проблем с мањком ученика, постоје и притисци утицајних и моћних родитеља. Притом, реч професора данас не вреди као некад. Наставници и када су жртве ђачког насиља, не могу да удаље ученика са часа, могу да му дају неоправдани и да га упуте код педагога или психолога. Када се покрене васпитно-дисциплински поступак, ученик се најчешће испише и пређе у другу школу. Иако у исписници мора да стоји напомена да је против њега покренут поступак, он прелази у другу школу, па и с примерним владањем, јер поступак није окончан, и тако се избегава казна. Наш је предлог одавно био да ученик буде суспендован из школе док се не оконча васпитно-дисциплински поступак и да му се онемогући прелазак у другу школу док му се не изрекне мера – указује за наш лист Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.

За урушен углед и ауторитет професора, он каже, често као леп изговор чујемо – друштво је криво, па онда наглашава да „није то тамо неко друштво, то је наше друштво, што не пођемо од себе, од тога шта смо као родитељи учинили да се дете понаша примерено”. Посебно истиче и да је битно да „сви заузмемо став да ли је насилничко понашање прихватљиво или није, па ако желимо школе у којима ће сваки наставник свестан ризика улазити у учионицу, онда не треба да се згражавамо над чињеницом да млади себе више не виде у просвети”.

– Када бисмо доследно примењивали дисциплинске мере према одраслима, нама би се деца знатно мање лоше понашала. Ми као одрасли дајемо лош пример деци и треба да се запитамо где смо погрешили – сматра психолог Биљана Лајовић, експерт за превенцију насиља у школама.

По њеном мишљењу одрасли треба да преузму одговорност и да поставе деци границе да не би дошло до неприхватљивог насилничког понашања. Она наглашава и да недвосмислено мора да буде јасно шта деца могу, а шта не, али не уз физичко насиље јер деца уче по моделу. Министарство просвете, уверена је Лајовићева, више мора да ради на стручном усавршавању наставника и стручних сарадника и да им помогне да унапреде вештине и науче да управљају одељењем. Школама и просветним радницима, из угла експерата за спречавање насиља, руке нису везане, јер свака школа има тим за превенцију и интервенцију када је о насиљу реч.

Друштво директора апелује да се доследно примењују законом дефинисане процедуре

Друштво директора школа Србије апелује да се у складу са кровним законом о основама система образовања доследно спроведе васпитно-дисциплински поступак против ученика који су малтретирали професорку у Техничкој школи у Трстенику.

– Тражимо да директор школе насилнике не назива „шаљивџијама”, да се насиље над професорком не квалификује као да није велики прекршај и да се доследно спроведе процедура. Инсистирамо да се у свим ситуацијама примењују законом дефинисане процедуре како би ученици били свесни тежине својих поступака и да би и њихови родитељи били пред законом одговорни. Школа у којој се десило овакво насиље треба да предузме све потребне мере и према ученицима и према њиховим родитељима, само тако може се спречити даље насилно понашање. Надамо се да ће се пробудити свест свих релевантних чинилаца за спречавање оваквих недостојних појава у нашем систему. Не поновило се – нагласио је Дејан Недић, председник Друштва директора школа Србије.

Министар просвете: Промоцијом толеранције постиже се више него таблоидизацијом насиља

Адекватном применом прописа и правовременом реакцијом може се утицати на промену понашања и смањити насиље у школама, уверен је Бранко Ружић, министар просвете.

– Апелујем на све да заједно радимо на овом важном циљу. Едукацијом и промоцијом другарства, толеранције и заједништва ћемо постићи далеко више него таблоидизацијом насиља – рекао је Ружић поводом насиља у школама, саопштило је јуче министарство којим руководи.

Обавеза је школа да бољом координацијом помогну детету које трпи или врши насиље али се, исто тако, не сме пропустити прилика да се наставнику, коме је потребно, пружи већа заштита, подршка, савет, указао је ресорни министар.

– Образовни систем годинама је унапређиван да би у најбољој могућој мери подстицао дечји развој, али га и заштитио од било каквог немара, злостављања, насиља. Истовремено, систем мора да штити и наставнике и запослене. Постоје јасне инструкције и правилници поступања, као и могућа подршка свима у школи којима је потребна. У наредном периоду проверићемо сваки од тих механизама до детаља како бисмо се уверили да је та подршка адекватна, промптна и довољно ефектна – најављује Ружић.