Kad đak urušava ugled nastavnika kažnjava se i roditelj

Snimak koji kruži društvenim mrežama i svedoči da učenici Tehničke škole u Trsteniku maltretiraju profesorku poražavajući je primer nepoštovanja, urušavanja ugleda i dostojanstva nastavnika, i to očito višeslojnim psihičkim, fizičkim i digitalnim nasiljem tinejdžera nad prosvetnim radnikom. I to je, nažalost, deo svakodnevice ovdašnjeg obrazovanja. Istini za volju, to nije redovna pojava, ali nije ni usamljen slučaj.

Prošle godine odlična učenica osmog razreda napala je i po licu nožem isekla svoju nastavnicu matematike u holu osmoletke „Đorđe Jovanović” u selu Selevac, nadomak Smederevske Palanke. Godinu dana pre toga đak je palicom udario profesora fizičkog vaspitanja Tehničke škole u Boru, na stepeništu pred ulaznim vratima školskog zdanja, i naneo mu lakše telesne povrede. U Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Mitrovici, 2019. godine, mali maturant je tukao direktora osmoletke nasred časa geografije, kada je direktor u poseti odeljenju prigovorio đaku da ne jede za vreme nastave, kako su preneli mediji, osmak je izašao iz učionice, pa se vratio noseći sedište bicikla kojim je direktora udario u glavu, a potom je nastavio da ga udara pesnicama. Pijani učenik prvog razreda Tehničke škole u Mladenovcu udario je profesora i kasnije je pokušao da se obračuna i sa policajcima u jesen 2017. godine, a samo godinu dana ranije u ovoj školi profesorku elektrotehnike za katedrom u učionici ošamario je učenik drugog razreda.

U svim obrazovnim ustanovama strogo je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, roditelja, i nedopustivo je svako ponašanje kojim se vređa ugled, čast i dostojanstvo, što propisuju, već čuveni 111. i 112. član Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Svako kršenje ovih članova krovnog propisa smatra se težom povredom obaveze, a kada to učine đaci direktor je dužan da odmah pokrene vaspitno-disciplinski postupak i obavesti roditelje. Ako se uredno obavešteni roditelji ne odazovu pozivu da prisustvuju vaspitno-disciplinskom postupku, direktor odmah postavlja pedagoga ili psihologa škole da zastupa interese učenika o čemu bez odlaganja obaveštava centar za socijalni rad. Na kraju tog postupka, u roku od 30 dana, najdrastičnija mera za učenike od petog do osmog razreda je premeštaj u drugu školu, jer osnovno obrazovanje je obavezno, a srednjoškolci na osnovu odluke nastavničkog veća i rešenja direktora mogu biti izbačeni iz škole. Uz sve to, zakon jasno kaže i da je odgovornost roditelja kad je učenik vinovnik nasilja i zlostavljanja i vređa ugled i dostojanstvo nastavnika, i nalaže da će se „novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kazniti roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili učenika koji učinu povredu zabrane iz člana 111. i 112”. Praksa potvrđuje da su prosvetni radnici bili žrtve agresivnog ponašanja osionih učenika, ali prosvetni radnici ne pamte da je ijedan roditelj ikada zbog toga bar platio zakonom zaprećenu kaznu. Iako je krovni zakon precizan kada je reč o povredi i posledicama nepoštovanja zabrane nasilja – učenik je u centru pažnje, škola se vrti oko đaka, svi propisi u obrazovanju su više u korist učenika nego profesora. A kada su nastavnici žrtve učenika, pa i kada su lažno optuženi za zlostavljanje đaka, ako im pretekne dostojanstva, snage i novca za pravnog zastupnika, pravdu mogu da potraže jedino na sudu. Obrazovni sistem je u obavezi da zaštiti i učenike koji su počinili nasilje i pomogne im da ponašanje poprave, a kako potvrđuje praksa, slabo mari za vraćanje ugleda i autoriteta profesorima. Oni bi listom dobili otkaz i ostali bez licence za rad ukoliko bi se usudili da na đačko nasilje koje trpe uzvrate istom merom.

– Zakoni i procedure pružaju sasvim pristojnu zaštitu nastavnicima, ali je problem što se procedure zaobilaze i traže se rupe u zakonima. Problem je višeslojan. Neretko se dešava da se ovakve situacije zataškavaju iz različitih razloga: škole ne žele da izbiju na loš glas, imaju problem s manjkom učenika, postoje i pritisci uticajnih i moćnih roditelja. Pritom, reč profesora danas ne vredi kao nekad. Nastavnici i kada su žrtve đačkog nasilja, ne mogu da udalje učenika sa časa, mogu da mu daju neopravdani i da ga upute kod pedagoga ili psihologa. Kada se pokrene vaspitno-disciplinski postupak, učenik se najčešće ispiše i pređe u drugu školu. Iako u ispisnici mora da stoji napomena da je protiv njega pokrenut postupak, on prelazi u drugu školu, pa i s primernim vladanjem, jer postupak nije okončan, i tako se izbegava kazna. Naš je predlog odavno bio da učenik bude suspendovan iz škole dok se ne okonča vaspitno-disciplinski postupak i da mu se onemogući prelazak u drugu školu dok mu se ne izrekne mera – ukazuje za naš list Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Za urušen ugled i autoritet profesora, on kaže, često kao lep izgovor čujemo – društvo je krivo, pa onda naglašava da „nije to tamo neko društvo, to je naše društvo, što ne pođemo od sebe, od toga šta smo kao roditelji učinili da se dete ponaša primereno”. Posebno ističe i da je bitno da „svi zauzmemo stav da li je nasilničko ponašanje prihvatljivo ili nije, pa ako želimo škole u kojima će svaki nastavnik svestan rizika ulaziti u učionicu, onda ne treba da se zgražavamo nad činjenicom da mladi sebe više ne vide u prosveti”.

– Kada bismo dosledno primenjivali disciplinske mere prema odraslima, nama bi se deca znatno manje loše ponašala. Mi kao odrasli dajemo loš primer deci i treba da se zapitamo gde smo pogrešili – smatra psiholog Biljana Lajović, ekspert za prevenciju nasilja u školama.

Po njenom mišljenju odrasli treba da preuzmu odgovornost i da postave deci granice da ne bi došlo do neprihvatljivog nasilničkog ponašanja. Ona naglašava i da nedvosmisleno mora da bude jasno šta deca mogu, a šta ne, ali ne uz fizičko nasilje jer deca uče po modelu. Ministarstvo prosvete, uverena je Lajovićeva, više mora da radi na stručnom usavršavanju nastavnika i stručnih saradnika i da im pomogne da unaprede veštine i nauče da upravljaju odeljenjem. Školama i prosvetnim radnicima, iz ugla eksperata za sprečavanje nasilja, ruke nisu vezane, jer svaka škola ima tim za prevenciju i intervenciju kada je o nasilju reč.

Društvo direktora apeluje da se dosledno primenjuju zakonom definisane procedure

Društvo direktora škola Srbije apeluje da se u skladu sa krovnim zakonom o osnovama sistema obrazovanja dosledno sprovede vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika koji su maltretirali profesorku u Tehničkoj školi u Trsteniku.

– Tražimo da direktor škole nasilnike ne naziva „šaljivdžijama”, da se nasilje nad profesorkom ne kvalifikuje kao da nije veliki prekršaj i da se dosledno sprovede procedura. Insistiramo da se u svim situacijama primenjuju zakonom definisane procedure kako bi učenici bili svesni težine svojih postupaka i da bi i njihovi roditelji bili pred zakonom odgovorni. Škola u kojoj se desilo ovakvo nasilje treba da preduzme sve potrebne mere i prema učenicima i prema njihovim roditeljima, samo tako može se sprečiti dalje nasilno ponašanje. Nadamo se da će se probuditi svest svih relevantnih činilaca za sprečavanje ovakvih nedostojnih pojava u našem sistemu. Ne ponovilo se – naglasio je Dejan Nedić, predsednik Društva direktora škola Srbije.

Ministar prosvete: Promocijom tolerancije postiže se više nego tabloidizacijom nasilja

Adekvatnom primenom propisa i pravovremenom reakcijom može se uticati na promenu ponašanja i smanjiti nasilje u školama, uveren je Branko Ružić, ministar prosvete.

– Apelujem na sve da zajedno radimo na ovom važnom cilju. Edukacijom i promocijom drugarstva, tolerancije i zajedništva ćemo postići daleko više nego tabloidizacijom nasilja – rekao je Ružić povodom nasilja u školama, saopštilo je juče ministarstvo kojim rukovodi.

Obaveza je škola da boljom koordinacijom pomognu detetu koje trpi ili vrši nasilje ali se, isto tako, ne sme propustiti prilika da se nastavniku, kome je potrebno, pruži veća zaštita, podrška, savet, ukazao je resorni ministar.

– Obrazovni sistem godinama je unapređivan da bi u najboljoj mogućoj meri podsticao dečji razvoj, ali ga i zaštitio od bilo kakvog nemara, zlostavljanja, nasilja. Istovremeno, sistem mora da štiti i nastavnike i zaposlene. Postoje jasne instrukcije i pravilnici postupanja, kao i moguća podrška svima u školi kojima je potrebna. U narednom periodu proverićemo svaki od tih mehanizama do detalja kako bismo se uverili da je ta podrška adekvatna, promptna i dovoljno efektna – najavljuje Ružić.