Протокол таваришчице Наталије

Одавно у делу српских медија није виђен такав публицитет какав је добила нова инострана чланица Српске академије наука и уметности именa Наталија Нарочницка, руска историчарка, политиколог и експерт за међународне односе.

Није било потребно много претраживања да би се открило зашто је „глас исконске Русије”, који предвиђа крах Запада, обнову словенског националног поноса и православља као чувара хришћанства, толико очарао одељење за историју САНУ, вишегодишњег поносног емитера великосрпске и проруске радијације.

Окупило се друштво у којем су један стари академик, теразијски Црногорац са дугим стажом одбране Србије од „издајника”, његов колега који би капу Шерлока Холмса требало да замени руском шубаром и њихов млађи колега који је као говорописац Слободану Милошевићу постао директор Историјског института САНУ, а уз ову власт био и амбасадор у Москви. Неизбежан је и један професор историје са Филозофског факултета кога песмом бране деца са Косова.

Нарочницка је у САНУ, истом који је међу академике из иностранства примио и египатског диктатора Абдул Фатаха ал Сисија, поручила: проширење НАТО-а до граница Русије, одузимање Косова Србији, апетити Истанбула да поново постане Висока порта и претварање Украјине у инструмент којим се Англосаксонци служе у општем рату против Русије – све то изгледа као извршење некада одложених планова. Главни циљ је потчинити поствизантијски простор у којем су руски народ и Русија увек били главни играчи.

Када је тако, време је да се пробуди православни дух словенства чија судбина „није завидна”, каже чланица Фонда „Руски свет”. Словенским народима припремљена је улога мртвог експоната у етнографском музеју.

То је давнашњи план и што се Србије тиче. На Западу су „Начертаније” Илије Гарашанина користили да његове идеје о националном окупљању свих Срба у једну државу прогласе за „великосрпски хегемонизам”. Видите ко и данас кочи „раздељене Србе”, слабо је скривена порука пијетета.

Историчарка је у серији интервјуа српским медијима, који су били налик један другом, пажљиво избегавала да каже да су и царска Русија, и СССР и постсовјетска Русија били пријатељи Срба и Србије само онолико колико је то одговарало њиховим интересима. У њену слику сталног руско-српског братства не уклапа се Гарашанин који је сматрао да је за Србе битно да не служе ни Петрограду ни Цариграду ни Бечу и да им је најбоље да се држе Париза.

Постоји код Слободана Јовановића пасус који описује шта је кнез Александар Горчаков, министар спољних послова Русије у време Берлинског конгреса, у поверењу рекао Јовану Ристићу, једном од највећих државника Србије у 19. веку: „Српски интерес ретко када је и руски, али је бугарски интерес готово увек и руски. Зато прихватите што вам Бизмарк даје.”

Нарочницка, ћерка угледног историчара Алексеја Нарочницког који је 1981. такође изабран за иностраног члана САНУ, тврди да је „Тито водио велику игру у интересу Черчила”, што мора да се допало аудиторијуму који је давно дефинисао аксиом титоизма: антируска спољна и антисрпска унутрашња политика.

Пре бих рекао да је Брозов патрон био Стаљин, а не Черчил, а то што је дошло до раскида је дуга прича која би морала да се заврши закључком о Титовој умешности лавирања – што овдашњи монархисти и великосрби не би признали ни за живу главу. Њихово је да промовишу четништво као „други ослободилачки покрет”.

Спорења око историје препустио бих историчарима да уводна беседа није испуњена политизованим порукама које се тичу савремености. Нарочницка попут врхунског идеолога и пропагандисте наративе прошлости користи да Србији поручи да одступи од Европске уније и да се окрене пансловенском православном братству које једино нуди спас од декадентног Запада.

„На Западу данас имамо тоталитаристички прогон слободе мишљења. Много гори од онога који је постојао у комунистичком Совјетском Савезу”. „Данас је на снази дихотомија: конзервативна хришћанска Европа против постмодерне Европе. Русија стоји уз конзервативце”.

Пад Америке је отпочео. Крах Европске уније је неминован, пошто Европа нагло губи свој суверенитет постајући инструмент у рукама америчке доминације. Следи крај Немачке као индустријске радионице Европе, каже нова инострана чланица САНУ чије речи звуче као ехо кремаљских идеолога попут Александра Дугина.

Све то за православну васељену не представља проблем пошто „постхришћански” Запад почива на „антихришћанском тумачењу бога”, сматра Нарочницка која је пре три године Западу поручивала да се замисли због „божијег знака”, пожара у париској катедрали Нотр Дам.

Који „дух хришћанства” промовише? Руски, наравно. Русија ће штитити хришћанске вредности. Потврђујући како се лако из бољшевичко-совјетске номенклатуре прелази у клерикално-славофилни ултрадесни табор, она надмено игнорише чињеницу да постоји и хришћански дух Италије или Пољске, хришћанство холандских или америчких протестаната. Српско православље је друкчије од руског. Косовски завет и руска славофилија су сасвим различите ствари, али беседница зна зашто говори.

Она каже да се о судбини словенства може просуђивати само уколико се надиђу оквири „клишеа” о људским правима и општесветској демократији. Поручује да су православна цивилизација и државност Србије, које је у аманет оставио цар Лазар – Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека – неприхватљиви за либертаријанску доктрину бриселске елите. Историчарка би да закује Србију у време косовског боја, баш као што се и руска политика упире да очува косовски статус кво.

Њен је закључак да је „овде тешко, готово немогуће, водити независну спољну политику”. „Од Запада треба очекивати само обману. Они хоће да дате Косово и Метохију, траже да раскинете односе с Русијом”...  „Треба веровати у руску победу и она ће доћи. Дужни смо да победимо. Убеђена сам да ће се поново десити мај 1945. и нова Јалта”, каже историчарка са геостратешким задацима.

Ваљда је јасно на коју се страну треба окренути: ослоните се на Русију. Ми ћемо вас спасти. Нарочницка објашњава и учи нас како да размишљамо и промишљамо, рече један очарани слушалац њене беседе. Тачно, она промовише веру, љубав, отаџбину, породицу и поручује да Србија треба да се врати у друштво без икаквих либералних вредности, без правог грађанства, у друштво конзервативних верника фасцинираних вођама, друштво коме стално неко са Запада прети. Актуелно политизовани ангажман упакован у историју.