Ликвидација

Драгомирова мајка Стојка и отац Раде су за 15 година изгубили наду и у ДНК анализе, јер су три пута са унуком Ранком и ћерком Драгојлом давали узорке, два пута из Приједора ишли на идентификацију, али то није био Драгомир.

Свеједно, она је већ дуго знала да је мртав. "Мој син није био мутав, био је момак и по, из земље би се јавио да је жив", каже Стојка. Помиње да их је неки "очевидац" обавестио да је видео Драгомиров крај у злогласном казамату луке Лора код Сплита.

Неизвесност је 5. октобра 2007. прекинуо одлазак у Бањалуку, где су Ранка и Драгојла на позив Канцеларије за тражење несталих лица Републике Српске идентификовале посмртне остатке који су стигли из мртвачнице у Високом.

"Препознала сам кошуљу, џемпер и панталоне, одећу у којој су га полицајци одвели у Полицијску станицу у Цељу, уз кости је било уже којим је био везан, није било никаквих личних ствари", сведочи Драгојла, уз огорчену опаску: "Мој брат није био мачак па да га завежу у џак и баце, ићи ћу до краја у гоњењу криваца, и у Словенији!".

Службеник канцеларије Милан Иванчевић објашњава да Драгомирову судбину можда боље знају колеге у Зеници где је седиште Федерације за тражење несталих – одакле су и стигли Драгомирови остаци. У штурој пратећој документацији не пише где је погинуо, а као датум смрти убележен је 3. септембар 1992, дан када је породица у Словенији пријавила нестанак. Сазнајемо да је Драгомиров леш ексхумиран 21/22. 10. 2002. на локалитету Царево поље – Кравље коже (ледина код Јајца) у парцели НН 3, ред 3, гроб 15.

На истом локалитету су 1997. ископане две масовне гробнице са 82 тела Срба побијених 1995. међу којима нису били само борци, већ цивили, жене, деца. "Кад смо завршили, та локација је била чиста што се гробова тиче", каже Иванчевић и зато није јасно одакле сад Драгомир тамо.

Неслужбено сазнајемо да масовне гробнице ничу преко ноћи како би се "маскирали трагови ратних злочина и њихових починилаца". Тако су 17. августа 1999. представници хрватске комисије напрасно обавестили колеге на српској страни да су на истом локалитету (Царево поље) пронашли три вреће тела, али опет није било Драгомира, иако је уочен и низ од 32 свежија НН гроба којих није било 1997. Хрватски истражитељи су објаснили да су то тела "из Сплита" која су ископана негде код Јајца, па враћена.

"За нас је шок што су Петроњића сад нашли у Јајцу. Кад Драгомира нисмо нашли у јами код Ливна из које смо извукли цивиле, керамичаре из Србије, очекивао сам да га никад нећемо наћи", додаје Иванчевић. Он нас је упутио на Заима Каблара из Федералне комисије за тражење несталих лица у Зеници, који открива да је Драгомирово тело извађено 2002. из НН гроба, одакле је 22. октобра одвезено у Високо. ДНК је узет 25. децембра 2002, а то што је сравњивање узорка трајало невероватних пет година објашњава финансијама и тиме што су за то били надлежни странци.

Не зна детаље Драгомирове погибије, то има тужилаштво у Травнику, али зна да је багер још 1996. ископао на истој ливади са 57 тела. Међу њима било је 99 одсто Бошњака, који нису сви идентификовани, па је 32 тела у врећама, а међу њима и Драгомир, закопано назад у посебне НН раке, све до 2002. "Ова држава је мала, као и ваша, све се сазна", каже Каблар уверен да убице неће проћи некажњено.

Потврђује да је Зеница тело предала Бањалуци 25. септембра 2007, а верује да је Драгомирову судбину запечатило то што није имао никакве документе, па му "нико није веровао ко је и шта је". Претпоставка је да је скончао у неком од логора ХВО у Љубушком или Посушју вероватно "обављајући радну обавезу или копајући ровове".

Иванчевић је рекао да нису добили обдукциони налаз од федералне комисије, али да је обдукцију у Бањалуци извршио патолог др Жељко Каран. Драгомир има излазну прострелну рану на предњем делу лобање, а хитац је испаљен из пиштоља) Мучен је пре ликвидације, утврђен је прелом више ребара, десне руке, леве ноге.